Hrvatska Srbe tera uranijumom
Prema planovima Zagreba, Banija, jedna od najsiromašnijih regija u Hrvatskoj, koja je u prošlom ratu doživela demografski slom, mogla bi uskoro dočekati "ekonomski procvat". Centralne vlasti ne misle da srpsko stanovništvo proterano u "Oluji", već da to iskoriste i oteraju ono malo najupornijih koji su uprkos svemu ostali u zavičaju.
Naime, Prostornim planom Hrvatske predviđeno je da se nuklearni otpad skladišti u opštini Dvor. Hrvatska mora preuzeti svoju polovinu otpada Uranijuma 235 iz nuklearke Krško, o čemu su se Zagreb i Ljubljana dogovorili pre petnaestak godina, pa su vlasti u Zagrebu kao idealnu lokaciju izabrali Baniju. Stanovnici Dvora, većinom srpske nacionalnosti, ne žele nuklearni otpad u blizini svojih kuća i polja, a stručnjaci i političari im poručuju da je to bezopasno za ljude i prirodu i da će dobiti milion evra svake godine u opštinski budžet.
Banijci se pitaju zašto se nuklearni otpad ne bi skladištio na zagrebačkom Sljemenu, koje je i veće brdo od njihove Trgovske gore, a i bliže je nuklearke Krško, što bi značajno smanjilo transportne troškove.
Pročitajte još:
* "Tema ratnih zločina i dalje opterećuje odnose Srbije i Hrvatske"
- To nam ne treba ko ni treće oko u glavi. Ne treba niko da živi ovde ako kod nas budu odlagali nuklearni otpad. Bolje da nas isele - pričaju žitelji Dvora.
Ali Hrvatska je odlučna da u podzemnom vojnom skladištu u Čerkezovcu, nekoliko kilometara od Dvora, skladišti sav radioaktivni otpad, ne samo onaj iz Krškog. Upravo je ta lokacija još 1999. godine odlukom Hrvatskog sabora određena za izgradnju odlagališta radioaktivnog otpada, ali je, zbog protivljenja ekoloških udruženja i opštine, sve odloženo i ovih dana ponovo aktuelizovano.
Državni zavod za radiološku i nuklearnu bezbednost obavestio je opštinske vlasti u Dvoru da su odabrani kao jedna od četiri moguće lokacije za skladištenje.
Poziv na referendum
Novoosnovani Štab za sprečavanje odlaganja radioaktivnog otpada u Dvoru uputio je poziv opštinskom parlamentu da odbije skladištenje u tom kraju. Najavljeni su peticija i referendum kako bi skladištenje bilo sprečeno.
Predstavnici štaba svim udruženjima za zaštitu okoline i hrvatskoj javnosti uputili su poziv da se uključe u ovu aktivnost. Prvi čovek Štaba Vlado Ribić potvrdio je da na spornu lokaciju vojni konvoji učestalo dovoze nepoznat teret, pa se sumnja da se opasan otpad već skladišti kod Čerkezovca
Iz tog bi se moglo zaključiti da konačna odluka još nije doneta, ali u Dvoru su svesni da su oni u tom lancu najslabija karika i da je ostalo malo vremena do konačne odluke. Naime, Hrvatska je od EU dobila rok do 1. avgusta za donošenje Nacionalnog programa skladištenja otpada.
I zbog toga se uznemirenost stanovnika Banije oseća na svakom koraku. Gotovo je nepodeljeno mišljenje da bi takvo odlagalište zauvek promenilo sliku kraja u kojem žele da se bave ekološkom poljoprivredom i turizmom. Najavljuje se referendum i protesti, a načelnik opštine Nikola Arbutina obećava da će opštinske vlasti biti uz narod, pa tek onda misliti o subvencijama koje bi odlagalište donelo opštini.
