Srbima se isto piše
U drugom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj Kolinda Grabar Kitarović odnela je pobedu nad Ivom Josipovićem i tako postala prva žena predsednica u istoriji najmlađe članice Evropske unije. Razlika u glasovima je minimalna - svega 1,5 odsto. Kandidatkinja Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) osvojila je 32.435 glasova više od odlazećeg predsednika i socijaldemokrate Josipovića.
Već u izbornoj noći nova predsednica nije zaobišla Srbiju, pa je govoreći da će se boriti za veća prava manjina u Hrvatskoj poručila i da "ništa manje neće tražiti za Hrvate u Srbiji, Vojvodini i u drugim susednim zemljama".
Imenovanje pokrajine Vojvodine kao da je reč o zasebnoj državi nije prošlo nezapaženo u Srbiji, pa je Napredni klub (NK) istoričara Čedomira Antića zatražio od srpskog rukovodstva da reaguje.
"Ovakva skandalozna izjava, pa sve i da je nenameran politički gaf, svakako ne sme da ostane bez reakcije nadležnih u Srbiji. Politika Hrvatske prema Srbiji i srpskom narodu u toj susednoj državi nebrojano puta do sada pokazala se nekorektnom i zluradom", saopštio je Napredni klub.
Članica Rokfelerovog komiteta
Kolinda Grabar Kitarović bila je ministar spoljnih poslova i evropskih integracija u vladi Ive Sanadera. Nakon što je smenjena, postavljena je za hrvatskog ambasadora u SAD, a ubrzo postaje i pomoćnik za javnu diplomatiju glavnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena, i to kao prva žena na toj funkciji. Prema pisanju hrvatskih medija, ambiciozna 47-godišnja Riječanka postala je članica uticajne Trilateralne komisije, odnosno Rokfelerovog komiteta. Na tom spisku 180 najuticajnijih ljudi na svetu, navodno je 69. po redu. Po obrazovanju je lingvista, završila je engleski i španski, a magistrirala međunarodne odnose na temu relacija SAD i Sovjetskog Saveza.
Prognani Srbi iz Hrvatske, okupljeni u raznim udruženjima, ne očekuju da će dolaskom novog šefa države uslediti značajne promene u politici prema Srbima koji su ostali u Hrvatskoj, niti prema srpskim izbeglicama.
- Kad pogledate poslednjih pet godina vladavine Ive Josipovića, vidite da nema suštinskog iskoraka vezanog za Srbiju. I Josipović i Kitarovićka smatraju da su Srbi agresori i zločinci u građanskom ratu 90-ih, a da su Hrvati žrtve i oslobodioci - ocenjuje predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta.
Predsednik Asocijacije udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir je podsetio da su Srbi iz Hrvatske na prethodnim izborima u Hrvatskoj imali organizovan odlazak u Zagreb da bi dali podršku Josipoviću, ali da su se razočarali u politiku koju je on vodio. Budimir smatra da za period dok je Josipović bio na vlasti gotovo ništa nije učinjeno na popravljanju položaja Srba nego su, naprotiv, dovedeni u još teži položaj.
Presudili Hercegovci
Prevagu u tesnoj pobedi kandidatkinje HDZ doneli su glasovi dijaspore. Od oko 37.000 glasača u inostranstvu, čak 33.700 glasalo je za Grabar Kitarović, najviše u susednoj BiH. Zato ne čudi što hrvatska štampa ocenjuje da Hrvatska iz predsedničkih izbora izlazi ne samo kao podeljena, već i država ograničenog suvereniteta.
"Nikad se još nije dogodilo da ishod hrvatskih izbora odluče glasovi iz takozvane ili stvarne dijaspore. Hrvatska je tako praktično pretvorena u zemlju ograničenog suvereniteta", komentariše "Jutarnji list".
Poslednjih godina zahladneli su odnosi na relaciji Beograd - Zagreb, pa se postavlja pitanje kako će izbor kandidata HDZ uticati na buduće odnose dveju država, pogotovu što Grabar Kitarović u predizbornoj kampanji nije krila da će uslovljavati put Srbije u EU
- Odnos će biti mnogo pragmatičniji jer je tako bilo i sa prethodnom vladom HDZ-a u kojoj su učestvovali Srbi u Hrvatskoj - kaže profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Predrag Simić.
Njegov kolega iz Hrvatske Žarko Puhovski čak smatra da će izbor Kolinde Grabar Kitarović imati sličan efekat kao izbor Tomislava Nikolića u Srbiji, jer "stranke koje imaju nečistu savest moraju da budu pristojnije prema susedima".
Pobeda NATO
Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić smatra da pobeda Kolinde Grabar Kitarović nije samo izbor hrvatskog naroda, već i NATO-a gde je radila kao pomoćnik generalnog sekretara.
- Pored snažnog evroatlantskog uticaja u Hrvatskoj, rezultat izbora svedoči i da je građanska opcija, u podeljenom hrvatskom društvu, doživela poraz - ocenjuje Rašković Ivić.
I dok hrvatska štampa ističe da je promena na mestu šefa države rezultat nezadovljstva vladom Zorana Milanovića, uticajni "Njujork tajms" posebno apostrofira desničarski karakter nove šefice države. Prema oceni američkog lista, pobednički govor Grabar Kitarović "sugeriše povratak nacionalističkim politikama koje su dominirale u Hrvatskoj nakon ratnog raspada Jugoslavije".
