Dodik: Srbi ne rušite Srpsku!
Zajednička izjava o opredeljenosti političkih lidera u BiH za preduzimanje neophodnih reformi koja je potekla, kao inicijativa, iz Predsedništva BiH, novi je razlog za svađu vodećih političara u Republici Srpskoj.
Podsećanja radi, u izjavi se pozivaju lideri da se obavežu na sprovođenje reformi da bi se uspostavila institucionalna funkcionalnost i efikasnost na svim nivoima vlasti, te omogućilo da se BiH pripremi za buduće članstvo u Evropskoj uniji kao suverena država koja ispunjava sve uslove i obaveze.
Predviđa se usvajanje seta ekonomskih i socijalnih mera koje će imati za cilj da zaustave negativne ekonomske trendove, pokrenu proces rehabilitacije i modernizacije ekonomije, podstaknu održiv, efikasan, socijalno pravedan i ravnomeran ekonomski razvoj, stvaranje novih radnih mesta, povećaju i pravilno usmere socijalnu zaštitu, te stvore povoljan i pravedan socijalni ambijent.
Podrška SDA
Iz Federacije BIH stiže podrška inicijativi za usvajanje zajedničke izjave. Visoki funkcioner SDA Senad Šepić smatra da je u pitanju prvi i vrlo važan korak ka EU.
- Potreban je drugačiji unutrašnji pristup i odgovorniji rad, što članovi Predsedništva BiH zasad pokazuju. Sadržaj izjave čini dobru osnovu na kojoj se, uz iskrenu predanost i odgovornost svih aktera u BiH, političara i administracije, privrede i civilnog sektora, može doći do onoga u čemu građani drugih zemalja EU uživaju - tvrdi Šepić.
Predsednik Srpske i šef SNSD-a Milorad Dodik, međutim, smatra da ova izjava predstavlja značajan iskorak ka centralizaciji BiH i da ne može dobiti podršku Republike Srpske.
- Srpska ne može da prihvati logiku političkog Sarajeva koja pokušava da centralizuje BiH. Ta izjava koju je predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić poslao apsolutno je značajan iskorak ka centralizaciji BiH - rekao je Dodik.
On je naglasio da je, bez obzira na sve pokušaje skrivanja iza EU, propuštena prilika da se obavi unutrašnji dijalog o tome.
- Pošto dijaloga nije ni bilo, niko ne može očekivati da ćemo mi iz Republike Srpske biti sledbenici pameti Ivanića i Mladena Bosića u Sarajevu, jer smo se uverili da to i nije neka pamet - istakao je Dodik.
Usledio je i Bosićev odgovor. Lider SDS-a je ocenio da je Dodikov napad na predlog zajedničke izjave nastavak politike napada na sve što nije politika konflikta u BiH.
- Napada se svaki zračak svetla ili naznaka optimizma. Zajednička izjava je samo deklaracija spremnosti da pokušamo da izađemo iz blata u koje smo svi veoma dugo zaglibljeni. To je najmanje što je EU mogla tražiti od BiH i mi ne vidimo nikakav problem u predlogu Predsedništva. Ja sam siguran da će i Dodik na kraju morati da podrži tu izjavu. U suprotnom bi sam sebe još jednom definisao kao kočničara bilo kakvog napretka. Mi biramo put dogovaranja oko zajedničkih interesa, a ne nastavak daljih političkih konflikata koji nas drže zarobljene u prošlosti - rekao je Bosić.
Bosić: Bacanje prašine u oči!
Buru je izazvao i predlog Milorada Dodika da se u RS uvede takozvani predsednički sistem, u kojem bi glavnina vlasti bila koncentrisana u rukama predsednika. Osim toga, Dodik je predložio da predsednik Srpske automatski bude i srpski član Predsedništva BiH. Mladen Bosić, pak, smatra da je u pitanju bacanje prašine u oči narodu.- On je svestan da od toga nema ništa i ta izjava služi isključivo kao pokriće za autokratsku vlast koju provodi već devetu godinu u RS. U proteklih osam godina je imao sve poluge vlasti u svojim rukama, a sada ispada kao da je problem što nije imao još više vlasti - rekao je Bosić.
Ipak, Dodik smatra da izjava sadrži mnogo neprihvatljivih elemenata, i da je daleko više proširena nego što je bilo potrebno i što je tražila Evropa.
- To govori o tome da je Ivanić popustio, jer je svesno zajedno sa Bakirom Izetbegovićem napakovao u toj izjavi razne neprihvatljive stavove, od ekonomije do provođenja nekog sporazuma o rastu u BiH koji je vezan za proteste u FBiH, a ti protesti se uopšte nisu dešavali u RS - poručio je Dodik.
Beograd ne sme da popusti
Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da će 2015. godina proteći u pritiscima EU na Beograd i Banjaluku radi izvlačenja određenih ustupaka, ali da ne treba nasedati na tu igru.
Rusija snažan partner
Dragomir Anđelković smatra da je velika stvar što su i Banjaluka i Beograd uspeli da odole snažnim pritiscima da budu protiv Rusije.
"Da smo popustili pred pritiskom ništa ne bi dobili, jer Zapad sve manje koristi šargarepu, a sve više samo štap. Istovremeno, mnogo bi izgubili - snažnog partnera i podršku Rusije za odbranu Kosova i Metohije i za očuvanje dejtonskog statusa RS, kao i važnog ekonomskog partnera", zaključuje Anđelković.
Anđelković procenjuje za Srnu da bi prihvatanje ustupaka na sopstvenu štetu značilo umanjenje značaja RS i odricanje Srbije od Kosova. On napominje da EU, za razliku od ranijih perioda, neće zauzvrat nuditi ozbiljniju ekonomsku korist, nego će "pričati bajke".
"Samo autentičnom odbranom nacionalnih interesa i Republika Srpska i Srbija mogu imati ekonomsku šansu i budućnost", smatra Anđelković.
Prema njegovoj proceni, ozbiljne države, koje brane nacionalne interese na političkom planu, ozbiljne su i na ekonomskom.
"Događaj koji je obeležio 2014. godinu jeste ukrajinska kriza, koja prevazilazi značaj regiona u kome se nalazi, i usmerava političke i geopolitičke tokove na čitavom evroazijskom prostoru, pa i u globalnim okvirima" - ističe Anđelković.
"Drugi važan događaj bili su izbori u BiH, jer su neki želeli da ih iskoriste kao osnovu za slabljenje RS, da posle njih izazovu ozbiljne tenzije, sukobe, možda i neku narandžastu revoluciju, sa ciljem da oslabe Banjaluku", navodi Anđelković.
"Pogotovo im je bio cilj da uklone Milorada Dodika, koji se pokazao kao ozbiljan oponent", smatra Anđelković.
On napominje da je cela 2014. godina prošla u demaskiranju te namere - "od obraćanja nekih evropskih poslanika, do raznih projekata, poput najnovijeg iza kog stoje Nemačka i Velika Britanija o reformisanju BiH s ciljem ubrzavanja evropskih integracija". Anđelković smatra da iza svega stoje pokušaji centralizacije BiH i svođenja Republike Srpske na puku administrativnu formu, kojom bi bila anulirana njena suštinska državnost.
