Srbe napali na mestu pokolja
U Glini su verbalno napadnuti i vređeni Srbi učesnici mirnog protesta organizovanog zbog odluke gradskih vlasti da zabrani služenje parastosa i pomena na mestu gde je 1941. bio pravoslavni hram Rođenja Presvete Bogorodice u kojem je zverski ubijeno 1.500 Srba.
Skup ispred Spomen-doma organizovali su Antifašistička liga Hrvatske i predstavnici Srpskog narodnog veća, koji su zajedno sa nekoliko desetina građana srpske nacionalnosti na taj način simbolično obeležili Međunarodni dan ljudskih prava. Samo desetak metara dalje, međutim, okupili su se i Hrvati, pre svega ratni veterani i gradski većnici, neprijateljski nastrojeni prema skupu Srba.
Čuli su se povici "Cigani", pominjali su "traktorijadu", Šešelja i drugo, dok je lokalna policija stajala po strani, ne čineći ništa da atak spreči. Tim povodom oglasila se i Eparhija gornjokarlovačka ističući da se ovaj napad dogodio na Međunarodni dan ljudskih prava, koji, kao i u mnogim slučajevima, za Srbe u Hrvatskoj predstavlja "samo još jedan u nizu dana kada su obespravljeni". U Eparhiji dodaju da većina vernika zbog straha nije prisustvovala skupu ispred Spomen-doma u Glini.
Sramna odluka
Podsetimo, glinsko Gradsko veće je u oktobru donelo je sramnu odluku o utvrđivanju mesta polaganja venaca, cveća i paljenja sveća na području grada, kojom je određeno da se to ubuduće može raditi samo ispred ostataka katoličke crkve Sv. Ivana Nepomuka, a ne na mestu gde se desio pokolj 1.500 Srba.
"Nakon tridesetominutnog skupa učesnici su se mirno razišli, dok su oni koji su izricali uvrede na račun žrtava i prisutnih razvili veliku državnu zastavu i nastavili sa uvredama na račun pravoslavnih Srba", navodi se u saopštenju koje je potpisao protojerej Slobodan Drakulić.
Milorad Pupovac, predsednik SNV-a i Vesna Teršelić iz Centra za suočavanje s prošlošću pozvali su građane Gline da se sa više pijeteta i poštovanja odnose prema žrtvama svih zločina, a članove Gradskog veća Gline da se nedvosmisleno distanciraju od ustaškog režima i da svoje odluke zasnivaju na antifašizmu.
- Mi smo se okupili ovde da poručimo gradskim većnicima da nećemo poštovati odluku da se venci ubijenim Srbima polažu ispred ostataka katoličkog crkve jer je zločin počinjen na ovom mestu u leto 1941 - rekao je Pupovac.
Spomenuta odluka glinskih gradskih vlasti tek je poslednja u nizu revizionističkih poteza, pa je tim skandaloznija. Na mestu pravoslavne crkve 1969. godine je izgrađen Spomen-dom. Tu ustanovu, u kojoj je bila izložena arhivska građa o počinjenim zločinima, glinske su vlasti u avgustu 1995, neposredno nakon Oluje, preimenovale u Hrvatski dom, a to ime i danas nosi. Iste godine uništeno je i spomen-obeležje na kojem su se nalazila imena 1.564 žrte ubijene na tom mestu, a koje do danas nije obnovljeno.
Nastavak proustaške politike
Da predstavnici lokalnih glinskih vlasti ne nameravaju da odustanu od svojih proustaških poteza potvrdio je Stjepan Tonković, potpredsednik Gradskog veća, koji je sa paralelnog protestnog okupljanja poručio da će gradske vlasti svoju sramotnu odluku još pojačati novom i preciznijom, kojom će definitivno zabraniti provociranje većinskog naroda.
