Sto evra za bradu, mnogo više za nikab
Odlazak 15-godišnje devojčice iz Skoplja u Siriju u džihad pokrenulo je pitanje kako radikalni islamisti vrše regrutaciju u Makedoniji i odakle im novac za delovanje. Odgovor se može naći u siromaštvu ljudi islamske veroispovesti, ali i ideologiji koju propovedaju hodže, pristalice salafizma, odnosno vahab učenja.
Odavno više nije tajna da pripadnik vahabističke struje u Makedoniji, samo na svom izgledu može zaraditi nekoliko stotina evra. Oko sto evra dobija za vahabističku bradu, sto za skraćene nogavice na pantalonama, i još nekoliko stotina evra ako žene u familiji obuku nikab, tradicionalnu crnu tkaninu kojom neke muslimanke pokrivaju lice tako da im se samo oči vide.
Novac za pokrivanje tih troškova, agitaciju i vrbovanje budućih džihadista najčešće stiže iz stranih finansijskih centara na ime donacija za nevladine organizacije.
Iz privatnika u SirijuZajedno sa više desetina Albanaca iz Makedonije na bojištu u Siriji se nalazi i B. F. iz Gostivara. On je tamo otišao prošle godine zajedno sa svojom porodicom. Albanski mediji ističu da je on bio dobro situiran jer je u Gostivaru imao privatni biznis. Na društvenim mrežama on se hvalio prijateljstvom i fotografijom na kojoj se vidi kako pije čaj sa Lavdrimom Muhadžerijem, vođom albanskih džihadista u Siriji, za koga je kurdska televizija nedavno objavila vest da je ubijen. |
Univerzitetski profesor Miodrag Labović objašnjava da ove radikalno religiozne grupe novac uglavnom koriste za štampanje pamfleta, brošura i knjiga vahab učenja, ali i za plaćanje hodžama koji propovedaju radikalnu ideologiju u džamijama koje su van kontrole Islamske verske zajednice u Makedoniji.
- Ja smatram da ni jedna vera sama po sebi nije radikalna, niti je islam radikalan, ali mora se znati da određene teološke koncepcije žele da izvrše revizije radi ostvarenja svojih verskih, ličnih i raznih drugih ciljeva - kaže Labović.
U Islamskoj verskoj zajednici ne kriju da salafi važe za najbrojniju i najaktivniju religioznu radikalnu grupu, čiji je cilj rušenje ugleda IVZ i uspostavljanje kontrole u što većem broju džamija u Makedoniji. Njihova šema je veoma dobro razrađena - onaj koji donira pare za izgradnju džamije, on je i kontroliše.
Iako IVZ priznaje da nekoliko džamija nije pod njihovom kontrolom, još uvek nema preciznih informacija da li se u njima propoveda Hanefijski mezheb, jedan od četiri priznate pravne škole u Islamu, ili salafi učenje, čiji je pravac takfir ili džihad. Ostalo je otvoreno i pitanje ko je zavrbovao i šta je bila inspiracija brojnim Albancima iz Makedonije da odu u džihad u Siriju i Irak, gde je njih desetoro do sada ostavilo svoje živote.