Dodik: Razgovarati hoćemo, popustiti nećemo
Premijer Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izjavio je da u razgovorima o "Madridskoj deklaraciji" - o promenama Ustava BiH, u utorak i sredu u Sarajevu, predstavnici RS neće pristati na smanjivanje ovlašćenja i stepena autonomije RS.
"Mi ćemo 6. i 7. aprila u Sarajevu učestvovati u razgovorima o 'Madridskoj deklaraciji', ali nećemo popuštati. Naš stav je poznat - promene Ustava BiH su moguće samo u onoj meri u kojoj nisu štetne po sadašnji stepen autonomije Republike Srpske", rekao je Dodik za "Politiku".
Dodik je kazao da je za RS "neprihvatljivo da se nadležnosti koje su odlukama visokih predstavnika oduzete Republici Srpskoj i prenesene na zajedničke organe BiH, unesu u Ustav BiH kao njene nadležnosti".
On je istakao da "Madridska deklaracija" nije ništa drugo do "jedan vid prepakovanog takozvanog 'Butmirskog paketa' ustavnih promena, koji su predstavnici Republike Srpske odbili prošle godine".
"Mi smo voljni da Ustav BiH uskladimo sa presudom Evropskog suda za ljudska prava, odnosno da se preformuliše odredba o izboru članova Predsedništva BiH. To znači da bi ova formulacija glasila da se jedan član Predsedništva BiH bira iz Republike Srpske, a dva iz Federacije BiH", objasnio je Dodik.
Sarajevski sastanak o ustavnim promenama u BiH biće održan u organizaciji zamenika američkog državnog sekretara Džejmsa Stajnberga i ministra inostranih poslova Španije, koja predsedava EU, Migela Anhela Moratinosa.
Kako je ranije najavljeno, cilj ovog sastanka je da se lideri vladajućih stranaka u BiH obavežu da će posle izbora, na jesen, prioritetno raditi na promenama Ustava BiH.
Ukoliko ovaj sastanak u Sarajevu bude uspešan, onda bi se pred kraj aprila organizovao sastanak u Španiji, gde bi se potpisala "Madridska deklaracija".
Sastanku u Sarajevu treba da prisustvuju lideri sedam stranaka u BiH -SDA Sulejman Tihić, SBiH Haris Silajdžić, SDP Zlatko Lagumdžija, SNSD Milorad Dodik, Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić, Hrvatske demokratske zajednice Dragan Čović i Hrvatske demokratske zajednice 1990 Božo Ljubić.
