Bosna: Najgore prošlo, najteže sledi

I dok se u Doboju već danima radi na saniranju šteta od katastrofalnih poplava, u Šamcu se voda tek juče nešto ozbiljnije povukla pa se u dobar deo grada moglo ući bez čamaca, odnosno na kamionima i bagerima.

U Šamcu se voda tek nešto ozbiljnije povukla pa se u dobar deo grada može ući bez čamaca, odnosno na kamionima i bagerima

 

A tamo je voda ostavila pustoš i haos. Za razliku od Doboja gde se voda povukla gotovo istom brzinom kojom je i došla, u gradu na ušću Bosne u Savu ona se zadržala gotovo sedam dana, i potpuno uništila kuće, poslovne prostore, prve i druge spratove stambenih zgrada, i što je još gore, oranice i stočni fond. Samo jednom domaćinu iz okoline ovog grada stradalo je 400 grla stoke.

Tek od juče u Šamcu je moglo aktivnije da se radi na uklanjanju životinjskih leševa, ispumpavanju vode i sušenju poplavljenih objekata. Nervoza meštana koja je trajala prethodnih dana sada se pretvorila u očaj.

- Nemam šta da vam pričam, sve se može videti golim okom. Tuga i očaj, ali mora da se živi, zato sam se vratio da probam spasiti ono što se spasiti da - priča Jovan Božić čija je kuća na ulazu u Šamac bila gotovo potpuno potopljena.

Prošle sedmice, tvrdi, pokušava da se ne seća, ali nikad neće zaboraviti način na koji je pobegao iz kuće. Voda je došla odjednom, potpuno neočekivano.

U Doboju već danima radi na saniranju šteta od katastrofalnih poplava

 

- Ovo se nikad u Šamcu nije dogodilo. Bosna je došla otamo odakle je niko nije očekivao. Mislio sam da je u pitanju prolazni talas, manjeg obima, pa nisam razmišljao o evakuaciji. Kad sam vidio da je vrag odneo šalu, izvukli smo i ja i supruga. Nekako smo uspeli da izađemo iz kuće iako je voda već bila svuda okolo. Sad kad vidim dokle je došla u kući, uhvati me neka jeza. Pitanje je da li bi se izvukli živi - kaže Jovan.

Katastrofa je preblaga reč za opisivanje situacije u Šamcu. Istina, neki sektori života polako se uspostavljaju, struja je došla do samih rubnih delova grada, negde je puštena i voda koja još nije za piće. Meštani okolnih sela iz kojih se voda ranije povukla uveliko ispumpavaju vodu iz svojih podruma, prvih spratova, uginula stoka im leži po dvorištu. Po naredbama nadležnih mrtva stoka ne sme da se dira, ali problem je što službe za odvoz ne stižu na vreme svima, pa i to stvara dodatnu nervozu.

Načelnik Savo Minić svih ovih sedam dana oka nije sklopio. Odaje utisak izmorenog, ali čoveka odlučnog da se spasi sve što može da se spasi. I sam je svestan da ogromni problemi tek predstoje.

- Prošlo je najgore, sad sledi najteže. Grad je doslovno uništen. U nekim delovima voda je bila visoka i po tri metra. Pljusnula je naglo i zadržala se danima. Velikih problema imamo da sprečimo bolesti i zaraze, ali činimo sve da se ne ugrozi stanovništvo - kaže Minić.

U Šamcu je tokom katastrofe ostalo oko 400 ljudi. Svi ostali su evakuisani. Oni koji su ostali zavisili su od pomoći koja je dostavljana čamcima. Od juče dobar deo njih je, nakon sedam dana, kročio nogom na kopno.