Dušan iz Australije: Smučila mi se bosanko-hrvatska granica

Mlada hrvatska država odlučna je u nameri da svom najbližem komšiji, reklo bi se odmah preko plota, Srbinu Dušanu Novakoviću iz bosanskog sela Veliki Cvijetnić dokaže da njena granica nije tek nešto - idi mi -dođi mi. Oboje su pri tome prilično tvrdoglavi. Komšija je, naime, nekako loš učenik nove geografije, a vlast ne odustaje. Već četvrti put u poslednjih nekoliko godina, Dušan ima pograničnih okapanja. Od toga je triput bio hapšen, kažnjavan prekršajno, oslobađan takođe, a sada ga čeka i suđenje.

Nesvakidašnji problemi Srbina iz Australije: Dušan Novaković

 

Novaković ima imanje u planini u usamljenom selu sa još nešto kuća. "Kad pogledaš odozgo, dole Krka i granica, ni kilometar daleko."

Najbliže mesto mu je Srb, ali u Hrvatskoj, sa oko petstotinak stanovnika. Inače mu je sve tamo bliže, iako mu je opština zvanično Bihać. Taj njegov Veliki Cvijetnić je nekako u trouglu jednom bosanskom, zabodenom ravno u hrvatsku teritoriju.

On se, opet, rodio i odrastao u vreme "mrskog Brozovog režima" u kome te granice između "bratskih republika" praktično nije ni bilo. Ako jeste, služila je tek da se zna gde se plaća porez ili registruje traktor. Ili, ne dogodilo se, da se ode na sud, ako bi se nekom omaklo da, usred kakva veselja, obnevideo od brlje rakije, poskoči na noge lagane, otrgne najbližu dasku iz plota i njome mlatne komšiju Mitra među oči čarne, samo zato što se u nedoba setio da mu je Mitrova koza pre 12 (ili će biti 13?) godina obrstila mladi kupus.
 

Optužnica

E taj hrvatski prvi komšija Dušan živi već dugo u Australiji. Kad god dođe tamo, kući, omakne mu se da zađe u tuđu državu/zabran. Što, dakle, iz navike, što zbog praktičnih razloga. U toj državi ima još jedno imanje, ima mnogo poznanika, posebno među lovcima, a i preko nje mu je prečica - iz svog dela Bosne - preko Hrvatske (dvaput) - pa u "ostalu" Bosnu. Umesto da ide okolo. Poslednji put je zašao u to novo inostranstvo lane, 27. oktobra/listopada.

Ovog puta ispalo je najozbiljnije - odmah je proteran uz kaznu od godinu dana zabrane ulaska u komšijsku zemlju. Ta godina, đene-đene, proći će, ali ima još gore - protiv njega je podignuta optužnica za "kazneno delo protiv javnog reda - prisilom prema službenoj osobi", time što je toj službenoj osobi "pretio da će upotrebiti silu", pa je dakle "sprečio službenu osobu u obavljanju službene radnje koja je u okviru njenih ovlašćenja".

Prema optužnici, službene osobe "bile su upućene na predmetno područje radi utvrđivanja činjenice nezakonitog lova". Posebno ga tereti izjava policajca koji tvrdi da je Dušan, kad su vikali da stane, okrenuo cev puške prema njima. Dušan je, dakle, nadrljao zbog krivolova. Ali i navodnog "sprečavanja službene osobe".
Ovo je njegova verzija:

Pošao je, kaže, u lov na divlju svinju. Sa sve neophodnim kerom (skupim, dobre pasmine) i snajperskom puškom (opet skupom, kupljenom u Nemačkoj za 18.000 "onih" maraka). Pas je digao krmka i počela je jurnjava kroz šumu. Zver se, međutim, setila da spas traži lukavim bekstvom iz tamnog vilajeta u novu demokraciju. Za njom je, veran opisu psećeg radnog zadatka krenuo i rasni ker.

Dušan se tu prevario, pa prešao i on.
 

Pa dobro, kad je već imao tri hapšenja ranije, šta mu bi da opet ovako nesmotreno krene u tuđinu?

- Odjurio mi pas, j... ga ti. I ja za njim.

Pa lovački ker, zar se ne bi vratio kući?

- Bi, ako ga ne bi ukrali. Skup, rasan pas.

Da li da ga pitamo, glede toga, šta će mu pas koji se da lako ukrasti? Da bi mu svaki tornjak bio bolji, jer i po cenu života ne zaboravlja kućnog domaćina. Ali ćutimo, da mu ne pristajemo dalje na muku.

Dušan kaže da je, nakon baš tih ranijih iskustava, uspeo da dobije pograničnu legitimaciju. Imao je sa sobom.

Pa zašto je onda hapšen?

- Bio sam naoružan, j... ga ti. Ups.
 

Psovanje majke

S druge strane, odozgo, njega i još dvojicu, gledali su budni hrvatski lovci. Dojavili su, očito još budnijim službenim osobama. Eh, te osobe su, kaže Dušan, došle iznad njih, pucale u vazduh, (a nisu vikale kako tvrde "Stani, pucaću"), sjurile se prema njemu (ostala dvojica s njim su pobegla), uhvatile ga, tukle i usput psovale srpsku, četničku i druge prigodne majke. On navodi da su u uniformama bila dvojica muškaraca i jedna žena.

"Ona me čak branila od onog najagresivnijeg."

Prema optužnici, službena osoba tvrdi da je Dušan "usmerio lovačku pušku prema policijskom službeniku".

Dušan kaže:

- Kako su krenuli odozgo na mene, da sam ja još uperio cev prema njima, ja s tobom danas ovde ne bih pravo stajao. Imali bi pravo da pucaju u mene, a ne u vazduh.

On, naprotiv, kaže, da je pokušao da beži, ali da je "udario glavom u neku prokletu kukriku" i zanesvestilo mu se. Ovo u stvari potvrđuje, nesvesno, i narečena službena osoba u izjavi koju citira državni tužilac opštine Gospić. Ona kaže:

"Policijski službenik Mladen Jurjević je uspeo da sustigne upravo okrivljenog Dušana Novakovića, savlada ga te da mu oduzme oružje, dok su dve ostale osobe pobegle i tako su ostali neotkriveni."

E sad, u kolikoj meri se slaže, iz istog dokumenta, optužba policajca (i tužiteljke) kako su se okrivljeni "oglušili da spuste oružje", sa navodom iste osobe o "uspešnom" sustizanju Novakovića, i kako je to on Novakovića morao da herojski sustiže, dok mu je ovaj pretio, ostaje sudu da utvrdi.

Lukavi krmak se negde veseli u miru i u žiru. Ako nije poginuo od domovinskog karabina. Rasni ker (možda) čeka gazdu koji se vratio u Australiju.

Dušan čeka sud i da mu vrate pušku. Je li sad dovoljno naučio?

- Ma ne znaš ti to. Brdo, planina, šuma, gde tu piše granica. I ako hoću u najbliže mesto Srb, moram da uđem u Hrvatsku, pa u Bosnu, pa opet u Hrvatsku, pa u Srb.