Hrvatska: Neutemeljeni prigovori Srbije na optužbu
Hrvatska je pred Međunarodnim sudom pravde kao "neutemeljene" odbacila prigovore Srbije na tužbu da su vlasti u Beogradu 1991. počinile genocid nad Hrvatima tokom rata u toj republici.
Zastupnik Hrvatske Filip Sends pozvao je najviši sud UN da odbaci argument srpske delegacije da Srbija ne može biti odgovorna za zlodela počinjena pre proglašenja SR Jugoslavije, krajem aprila 1992.
Sends je sugerisao i da bi Međunarodni sud pravde trebalo da odustane od sopstvenog standarda u ocenjivanju da li je genocid počinjen, uspostavljenog presudom po tužbi BiH protiv Srbije, 2007. godine. Tom presudom, sud je utvrdio da su snage bosanskih Srba počinile genocid nad Muslimanima u Srebrenice, ali ne i na drugim područjima BiH, te da su vlasti u Beogradu odgovorne što genocid nisu sprečile, ni, do tada, kaznile počinioce.
|
Pročitajte još: * Hrvatska ne odustaje: "Oluja" je bila legitimna |
Sudije su tada odbacile navod iz tužbe BiH da se "genocidna namera" Srbije i bosanskih Srba da unište Muslimane u drugim krajevima BiH mogla izvući iz obrasca zločina koji se ponavljao širom BiH. Hrvatska je u svojoj tužbi protiv Srbije ponovila istu tvrdnju, a Sends je pozvao sudije da u odsustvu direktnih dokaza o "genocidnoj nameri" Beograda, njeno postojanje, kao "jedini razuman zaključak",
izvedu iz niza zločina počinjenih nad Hrvatima po istom obrascu i u približno isto, ograničeno vreme.
Ukoliko to ne učini, Međunarodni sud pravde riskira da, zajedno sa Konvencijom o genocidu, postane "irelevantan", i to u vreme kada su "potrebni više nego ikada", upozorio je Sends, tvrdeći da je Haški tribunal u procesima protiv Radovana Karadžića i generala Zdravka Tolimira primenio "znatno blaži standard" u odlučivanju o postojanju genocida.
Odbacujući prigovor Srbije da su izjave mnogih hrvatskih svedoka, uvedene u spis u pisanom obliku, nepotpisane ili "fabrikovane", hrvatska zastupnica Blini Ni Hroli tvrdila je da su svedoci sve te izjave potvrdili i potpisali. Po njenim rečima, Hrvatska ostaje pri proceni da je tokom rata ubijeno 12.500 Hrvata i "silovano više žena nego što se može znati". Do sredine marta ove godine, iz masovnih i individualnih grobnica ekshumirano je 3.860 tela, dok su identifikovane 3.144 osobe. Kao nestala, vode se 865 lica.
Genocid je, kako se navodi u kontratužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje. Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi
odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.
