Hrvatska ne odustaje: "Oluja" je bila legitimna
Hrvatska je danas, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, tvrdila da je kontratužba koju je Srbija protiv nje podnela zbog navodnog genocida nad Srbima operaciji Oluja, u leto1995, bez osnova u činjenicama i pravu.
Zastupnica Hrvatske Vesna Crnić-Grotić rekla je da je, nasuprot srpskoj kontratužbi, Oluja u avgustu 1995. bila "legitimna vojna operacija" s namerom da se "porazi udruženi zločinački poduhvat čiji je proizvod bila Republika Srpska Krajina", odnosno oslobodi teritorija Hrvatske koju je "ilegalno okupirala" Srbija.
Crnić-Grotić naznačila je da vlasti u Zagrebu "nisu imale drugi izbor" do da sprovedu vojnu akciju, pošto su njihove "ponovljene pokušaje da postignu mirno rešenje" odbacili lideri pobunjenih Srba u Kninu.
Poređenje "Oluje" i nacističke konferencije u VansijuPravni zastupnik Hrvatske Filip Sends osudio je kao "užasno" poređenje Brionskih transkripata predsednika Tuđmana i Oluje sa nacističkom konferencijom u Vansiju, kojem je prošle nedelje pribegao srpski predstavnik Vilijam Šabas. Sends je pozvao Šabasa da to poređenje - za koje je rekao da je nedostojno Međunarodnog suda pravde - povuče. |
Tvrdnje iz kontratužbe Srbije da je cilj Oluje bio da se protera srpsko stanovništvo i "unište" Srbi koji ostanu, zastpunica Hrvatske nazvala je "istorijskim revizionizmom" koji "nema osnove u realnosti". Kao na dokaz, pozvala se na konačnu presudu kojom je Haški tribunal oslobodio krivice zapovednika Oluje generala Antu Gotovinu i utvrdio
da nije postojao udruženi zločinački poduhvat hrvatskih vlasti za progon krajiških Srba.
Crnić-Grotić podsetila je da je i prvostepenom presudom kojom je Gotovina prethodno bio osuđen na 24 godine zatvora, Tribunal utvrdio da, nasuprot srpskoj kontratužbi, tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman nije imao nameru za ubistvo srpskih civila, niti da im budu nanesene fizičke i psihičke povrede.
Zapisnik sa Tuđmanovog sastanka sa Gotovinom uoči Oluje, 31. jula 1995. na Brionima, odraz je "zakonite pripreme" za vojnu operaciju, tvrdila je Crnić-Grotić, pobijajući optužbu Srbije da je taj dokument ključni dokaz Tuđmanove "genocidne namere" da se krajiški Srbi unište.
Po hrvatskoj zastupnici, Srbija je svojom kontratužbom zapravo negirala presudu lideru krajiških Srba Milanu Martiću kojom je Haški tribunal, kako je protumačila, utvrdio da su vlasti u Beogradu, na čelu sa Slobodanom Miloševićem, pokušale da, kroz
udruženi zločinački poduhvat progona Hrvata, stvore veliku Srbiju na delu teritorije Hrvatske.
Crnić-Grotić je negirala tvrdnju Srbije da za ta zlodela niko u Hrvatskoj nije optužen, ni osuđen, navodeći da su 33 osobe krivično gonjene, dok su tri postupka još u toku.
Masovni egzodus krajiških Srba, tokom Oluje, bio je posledica ne namere vlasti i vojske Hrvatske, nego toga što je "vođstvo RSK ubedilo Srbe da ne mogu živeti zajedno sa Hrvatima i da, stoga, moraju otići", rekla je Crnić-Grotić.
Zastupnica Hrvatske Anđoli Sing (Anjolie Singh), oslanjajući se na Tribunalovu presudu generalu Gotovini, tvrdila je da tokom Oluje nisu bili "neselektivno granatirani" Knin i drugi gradovi, već "legitimne vojne mete". Negirajući da je egzodus Srba bio izazvan tim napadima, Sing je rekla da su "mnogi Srbi izjavili da su otišli po naređenju za evakuaciju koje je izdalo vođstvo RSK".
Proces pred najvišim sudom UN biće nastavljen 20. marta, drugom rundom razmene argumenata Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.
