Krvavi tragovi Orića (1): Zapadni trgovac srpskim glavama
Masovni ratni zločini, koje su muslimanske snage počinile nad Srbima u Podrinju početkom građanskog rata u Bosni, danas su dokumentovana istorijska istina. Na čelu kaznenih ekspedicija koje su iz Srebrenice pokretali vojnici Osme operativne grupe Drugog korpusa Armije BiH nalazio se Naser Orić. U tim napadima na Srbe uz Drinu, Orićevi odredi su samo 1992. i 1993. do temelja spalili 50 srpskih sela i pogubili 1.250 srpskih civila. O ovome je tužba protiv Nasera Orića na sudu u Hagu podnela 1.649 dokumentovanih podnesaka!
U dokumentima koji kupe prašinu u haškom sudu, svako može da pročita i ove reči ispisane u komandi međunarodnih snaga u Bosni iz tog vremena: "Muslimanska komanda nije nikad imala nameru da Srebrenica bude tzv. zaštićena zona. Za njihovu armiju od vitalne je važnosti bilo da se iz Srebrenice napadaju i pljačkaju okolna srpska sela i snage bosanskih Srba. Te napade je predvodio Naser Orić." Ovo stoji u opširnom raportu nad kojim i danas stoji embargo.
"REKVIJEM ZA EVROPU"
A šta stoji u jednom drugom dokumentu objavljenom u sarajevskoj "Slobodnoj Bosni", neposredno posle pada Srebrenice u srpske ruke, 11. jula 1995. godine. Reč je o pismu koje pišu oficiri Osme (srebreničke) operativne grupe Nasera Orića: Smajo Mandić, Ekrem Salihović, Mirsad Dedić, Amir Šiljak i Murat Avdić - svi nosioci najvišeg vojnog odlikovanja Armije BiH Zlatnog ljiljana: "U rano leto (uoči pada Srebrenice) komanda Drugog korpusa naredila nam je da pokrenemo napade na neprijatelja iz zaštićene zone, sa zadatkom da uposlimo agresorske snage na širokom području fronta, sve do sarajevske oblasti. Ovo se pokazalo kao samoubistvo za Srebrenicu i dalo alibi agresoru da napadne zaštićenu zonu."
Dok ovo pišu, većina njih ne zna da je Alija Izetbegović dogovorio sa Bilom Klintonom da se Srebrenica "žrtvuje" za delove Sarajeva, u pogodbi za koju su Amerikanci obećali da diplomatski i vojno (ako zatreba) izdejstvuju pristanak (koji nisu dobili) kod srpske strane. U svakom slučaju i "Slobodna Bosna" nagoveštava da je Srebrenica bila mračna afera u morbidnoj trgovini, ali ne objavljuje pismo srebreničkih oficira radi iznošenja istine, usred nastalih unutrašnjih obračuna u vrhu BiH, u kojima je "izdaja" Srebrenice od strane političkog vrha u Sarajevu bila vruća tema.
Naser Orić je ključni simbol udruženog zločinačkog poduhvata koji Zapad ni danas nema interesa, ni hrabrosti, da prizna. Samo retki, ali brzo ućutkani, imali su kuraži da u atmosferi opšteg propagandnog terora izgovore reč istine. Jedna od tih istina - o sudbini Bratunca - zapisana je (1993) u knjizi Danijela Šefera "Rekvijem za Evropu".
"Na izlozima još neporušenih prodavnica, na drveću, na betonskim stubovima gledam stotine umrlica. Stoje tu kao neka vrsta smotre smrti mladih ljudi ubijenih na njihovim poljima i dvorištima. Nađeni su jednog zimskog jutra, većina njih bez kože koja im je guljena i paljena dok su još bili živi; ubijani su na skelama u Drini; leševi su im razbacani po okolnim livadama... Zaustavljam jednog policajca i pitam ga: Šta se ovo, zaboga, dogodilo? Kaže mi da gledam samo deo užasa, da ima još groznijih scena od ove.
Svedočenje MorionaOrić je u Hagu oslobođen svih glavnih tačaka optužnice. Kravica, Bratunac, Fakovići... nisu bili zločini. Nije bilo dovoljno ni svedočenje francuskog generala Filipa Moriona, za koga se ne može reći da je bio ljubitelj Srba. "Reč vojnika" je knjiga koju je Morion napisao po povratku u Pariz. Na 72. stranici je ostavio svedočanstvo koje nije zainteresovalo sudije u Hagu: "Srebrenica je po geografskim karakteristikama bila neosvojiva tvrđava. Sa te pozicije, Naser Orić i njegovi ljudi izvodili su serije krvavih napada na okolna srpska sela. Jedan od najkrvavijih se odigrao na srpsku Novu godinu 1993. (Kravica). Po njegovom priznanju koje mi je poverio, Naser Orić je tom prilikom pobio sve zarobljene Srbe. To je pravdao rekavši da mu tako nalaže njegova islamska vera." |
Srpska sela oko Bratunca su bila scena strašnih zločina. Prošlog decembra Bratunac je bila okupirala vojska Nasera Orića; Srbi su ga posle vratili, da bi ga Muslimani ponovo okupirali. Žene, deca, starci - sve je to stavljeno pod mitraljeski rafal, pod nož, sekiru. Mnogi su nabijani na kolac - ostatak uspomene na otomansku okupaciju. Masakra je bilo svugde gde je bilo živih duša - u crkvama, bolnicama, školama, u podrumima, autobusima..."
ZLOČINI U IME ISLAMA
Opravdanje je gore od zločina. A Orić je neke od svojih zločina pravdao načelima njegove islamske vere. Da se, zaista, pridržavao vere, Orić je morao da poštedi srpske zarobljene civile. Prorok je ubijao njegove zarobljenike samo u ekstremnim situacijama, a usmeno islamsko predanje "Hadis", jedna do tri osnove šerijata, puno je primera Muhamedovih humanih odnosa prema zarobljenicima.
U Bratuncu 1.300 grobova"Teško je prebrojati sve srpske žrtve u Podrinju. Samo na bratunačkom groblju, od tada najvećem u Bosni, nalazi se više od 1.300 grobova. Od toga više od 90 posto su bili civili. Napustio sam Bratunac u ponoć. Jedva nekoliko stotina metara dalje, na desnoj obali Drine, vidi se Srbija, nekako nadrealno mirna... U ovim krvavim napadima na Bratunac i okolna sela, posebno na tragično selo Kravica, gde su se desili patološki zločini, Naser Orić je neposredno komandovao", napisao je u svojoj knjizi Šefer. |
Naser je prema srpskim zarobljenicima u Podrinju primenjivao neko sasvim drugo učenje - perverzno načelo postupka prema zarobljenicima, ispisano, uostalom, u političkom vrhu u Sarajevu. Na početku rata u sve jedinice Armije BiH odaslana je pisana instrukcija komandama na frontu o postupanju sa ratnim zarobljenicima. Instrukcija je - zanimljivo - napisana na engleskom, kako bi je razumeli i džihadisti iz islamskih zemalja, već bili uključeni u vojsku Alije Izetbegovića.
Šta, između ostalog, stoji u Instrukciji čiju kopiju imamo u rukama? "Ratni zarobljenici su fenomen koji prati svaki rat. Islam tu ima striktna pravila i
Muslimani su obavezni na ponašanje koje im nalaže njihova vera. U tom pogledu zabranjeno je ubijati žene, decu i sveštenike koji nisu učestvovali u ratu. Zabranjeno je rušiti nemuslimanska svetilišta, kulturno-istorijske spomenike, ubijati stoku i uništavati useve. Islam, takođe, zabranjuje mučenje ranjenih i iživljavanje nad mrtvim neprijateljima..."
A šta sledi iza ovoga? Sledi upozorenje da su ovo samo "generalna upozorenja". Pa se odmah kaže da, ako muslimanski oficir oceni da situacija i opšti interes traže da se postupi drugačije - vojnici su dužni da poslušaju oficira. Ako, na primer, oficir nađe da je "potrebno spaliti kuće, useve ili štale, onda je to dozvoljeno. Vojni komandant ima, takođe, pravo da odluči da li je korisnije da se oslobode, razmene ili likvidiraju zarobljenici"! Naoružan ovim "tumačenjem" Naser Orić je imao "fatvu" u džepu i krenuo u krvavi pir na Srbe.
