Ništa Srbin, Hrvat il’ musliman, nego dobro vino i dobar čovek
Pribojac Zijad Fazlić je 40 godina bio vodeći stručnjak za proizvodnju vina u manastiru Gobelzburg u Austriji, a penzionerske dane provodi praveći najbolju šljivovicu. Vratio se u Mioče kod Priboja, gde zajedno sa svojim komšijama Srbima i muslimanima slavi Bajram i pravoslavni i katolički Božić jer ne deli ljude po imenu, nacionalnoj pripadnosti i veri, već po tome kakav je ko čovek. Tako je, kaže Zijad, u kući Fazlića bilo vazda, a još i nešto više o tome naučio je radeći zajedno sa Srbima i Hrvatima u katoličkom manastiru Gobelzburg u Austriji u kojem se proizvode najbolja svetska vina po recepturi koja se nije menjala još od 1725. godine.
Čuva tajnu
- Kada sam otišao na rad u Austriju prvo sam bio vozač u jednoj austrijskoj firmi i uglavnom sam vozio kamionske ture do Indije, Pakistana, Avganistana... Ali, posle nekog vremena sam ostao bez posla, te sam prihvatio ponuđeni posao u katoličkom manastiru Gobelzburg u Donjoj Austriji, šezdesetak kilometara od Beča, u kojem se prave nadaleko čuvena manastirska vina, u prvom redu vino grine vetrina, koje piju samo pripadnici mondenske elite u Kanadi, Australiji, Americi... jer je veoma skupo. Posao sam prihvatio i nisam pogrešio jer sam veoma brzo naučio sve poslove oko proizvodnje čuvenih vina - od navodnjavanja vinograda, procene vremena za berbu, muljanja grožđa, do proizvodnje najfinijih vina - kaže za "Vesti" Zijad, uz napomenu da su ga kao verujućeg čoveka, kao i sve ostale u manastiru koji su bili katoličke ili pravoslavne vere, monasi obavezali da čuva tajnu proizvodnje vina.
Zijad Fazlić drži do svoje veroispovesti, ali kaže da zbog toga nikada nije imao nikakvih problema radeći u vinariji katoličkog manastira.
Dar od monaha
- Prema meni su se katolički monasi, ali takav odnos su imali i prema pravoslavcima među kojima je bilo najviše Srba, mnogi i dalje tamo rade, odnosili sa poštovanjem i uvažavanjem. Nikada nisam doživeo da mi neko kaže ružnu reč, a ljudi su se poštovali prema onome kakvi su i kako rade, a ne po nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti. Zapravo, odnos i prema meni i prema pravoslavcima u ovom manastiru je bio onakav kakav bi trebalo da bude svuda u svetu - naglašava Zijad, koji je prilikom odlaska u penziju od monaha manastira i od svojih kolega sa kojima je radio u vinariji dobio pozlaćeni ručni sat i još mnogo drugih poklona i kome je rečeno da su mu vrata vinarije otvorena ako poželi da nastavi da radi.
Vekovni običaj- Jedan manastirski običaj se primenjuje vekovima. Mlado manastirsko vino niko ne sme probati ili sa njim nazdravljati dok se ono zvanično ne osvešta od strane monaha i tu su tradiciju strogo poštovali svi zaposleni u manastiru Gobelzburg - kaže Zijad. |
