Hrvatska dve decenije krije ubice
Dragica Zdjelar nije ni čula da uskoro počinje sudski proces u dalekom Hagu, gde se međusobno tuže države Hrvatska i Srbija za genocid. Nije joj potpuno jasno šta bi to trebalo da znači, jer je okupirana svojim suđenjem koje traje već 10 godina, a kraj se ne nazire.
I ne veruje u povoljan ishod tog suđenja. A i kako bi kada je tužila državu Hrvatsku, ne za genocid, već za "obično" ubistvo, kada su joj hrvatski vojnici iz obesti ubili oca nekoliko dana posle "Oluje". Gađali su i nju, ali je srećom uspela da pobegne u obližnju šumu.
Gotovo dvadeset godina hrvatsko pravosuđe istražuje ubistvo 75-godišnjeg Milana Zdjelara, pa je županijski javni tužilac u Sisku Stipe Vrdoljak krajem prošle godine zvao Dragicu da mu ona po ko zna koji put ispriča ko je i kako ubio njenog oca.
Rafali iz obesti
- Posle dvadeset godina pita me da li bih prepoznala ubice. Pa ne bi ih ni rođena majka prepoznala - čudi se Dragica takvoj domišljatosti državnog tužioca.
- Ubili su ga nekakvi Tigrovi i Gromovi, baš kao i ostale starce u selu. Tako su se potpisivali na našim spaljenim kućama - rekla mu je Dragica.
Nevoljno se Dragica priseća tih olujnih dana, kada su ona i otac čuli Tuđmanov poziv Srbima da ostanu jer im garantuje sigurnost. Većina u Crnom Potoku, selu koje se smestilo uz samu reku Glinu na granici sa BiH u to nije poverovala i otišli su u izbeglištvo. Ona i Milan su ostali. Nisu mogli da ostave krave, konje, kokoši, svinje...
- Sedeli smo u kući i strepeli. Odjednom otac skoči: "Eno ustaša, ubiće nas". Istrči on iz kuće i ja za njim. Blizu je šuma, krenemo u tom pravcu. Nekoliko vojnika sedelo je na balkonu kuće stotinak metara od naše. Kada su nas videli odmah su zapucali. Oca su ubili na mestu, a ja sam uspela pobeći - priča Dragica.
Izdao je i advokat
Sakrivala se danima u šumi, nije se usudila ni da sahrani oca. Kasnije su došle nekakve sanitarne grupe koje su ukopavale ubijene civile. Tako su i Milanovo već raspadnuto telo zakopali na mestu gde su ga i ubili. Godinama se Dragica borila da joj dozvole da oca sahrani na groblju.
A sada se bori za bar malo pravde. Da sud konačno imenuje krivce za ubistvo njenog oca. Ako i neće da traži egzekutore neka država preuzme odgovornost, ona ih je obukla, naoružala i poslala ih u Crni Potok da vežbaju gađanje civila, prostodušno zaključuje Dragica. Ali i sumnjičavo vrti glavom.
Za deset godina bile su samo tri sudske rasprave, a na dve nije došao ni njen advokat. Važno je da je utvrdio cenu, ako Dragica dobije odštetu, on će uzeti dvadesetak odsto.
- Kakav je to advokat kada neće da dođe na sud da me brani i štiti. Obećao mi je da će ići do suda u Strazburu. Kako će on jadan do Strazbura kada mu je daleko i Sisak - pita se Dragica.
