Republika Srpska osuđena na Bosnu
Evropski komesar za proširenje Štefan File napustio je Sarajevo vidno razočaran. Njegov pokušaj da u razgovorima, prvo sa političkim liderima sedam najuticajnih stranaka u BiH, a zatim sa premijerima vlada u entitetima i na federalnom nivou, reši pitanje izbornog procesa nije naišao na razumevanje sarajevskih domaćina.
Suština je da hrvatski političari nisu pristali da im Bošnjaci u Federaciji BiH biraju člana Predsedništva, kao što je to bio slučaj sa aktuelnim Željkom Komšićem. U razgovorima koji su trajali gotovo devet sati predsednik Republike Srpske Milorad Dodik mogao je da stoji po strani, svestan da hrvatskoj strani treba prepustiti "ne". Kako je istakao Dodik, koji je u ponedeljak uveče ranije napustio maratonski sastanak u zgradi predstavništva EU u Sarajevu, za RS dolaze u obzir direktni izbori, na kojima je Srpska jedna izborna jedinica, dok se član Predsedništva BiH iz RS bira većinom glasova.
Posmatračima koji ne žele da komplikovanim detaljima prikrivaju suštinu, nakon ovog bezuspešnog posredovanja evropskog komesara, postalo je jasno da EU nema skorašnjeg rešenja za Dejtonsku BiH i pored pokušaja da se aktuelni socijalno ekonomski nemiri u Federaciji iskoriste za političko prekomponovanje i državu sa dva entiteta ustavno preoblikuje u centralizovanu državnu tvorevinu u kojoj bi većinski Bošnjaci nadglasavali Srbe i Hrvate.
- Mislim da je status kvo ono što će važiti u budućnosti, ali sa izvesnom dinamikom ka disoluciji BiH kao države, u smilu razglabljivanja sadašnje državne forme koja predstavlja nekakvu kombinaciju federacije i konfederacije - kaže bivši ministar informisanja u Vladi RS Miroslav Toholj.
On smatra da nije verovatno "raspakivanje" Dejtonskog sporazuma kojim se već godinama unazad preti, pre svega Republici Srpskoj.
- Veliki broj moćnih zemalja umešan je u sklapanje Dejtonskog sporazuma i pojavljuje se kao njegov garant. Malo je verovatno da onaj ko je bio tvorac tog sporazuma, a to su SAD, mogu sebi da dopuste priznanje da imaju mali potencijal za rešavanje kriza u svetu - dodaje Toholj.
Da se oko BiH konstantno nadvija političko starateljstvo pokazuju i projekcije njene budućnosti kojima se bave uticajne nevladine organizacije, poput Fondacije "Fridrih Ebert". Ova NVO iza koje zapravo stoje nemački socijaldemokrati, pre par godina je objavila dokument "BiH 2025". U jednom od projektovanih scenarija sledi da bi posle masovnih protesta građana zbog lošeg ekonomskog stanja i velike korupcije (!), međunarodna zajednica presavila tabak i omogućila razlaz tri naroda, u početku kroz konfederalni savez.
Razduživanje bez novog DejtonaPotpredsednik Republike Srpske poput fondacije "Fridrih ebert" ne isključuje mogućnost organizovanja Bosne kao konfederativne države. On kaže da neke značajne evropske zemlje već službeno na svojim stranicama smatraju BiH konfederacijom. Vlajki ističe da bi za par meseci moglo doći do razdruživanja i bez Dejtona 2, kojeg Fondacija "Fridrih Ebert" predviđa. |
Za političkog analitičara iz Beograda Branka Raduna, SAD kao zemlja koja BiH smatra svojim spoljnopolitičkim uspehom neće dozvoliti njeno propadanje.
- Bosna je neka vrsta protektorata i frankeštajn tvorevina stvorena od EU i SAD kao ideološki projekat mulitetničke države nastale posle međuetničkog sukoba. Mnogo su para u to uložili, a neki i političke karijere da bi se dozvolilo rušenje Dejtonske BiH. Za SAD nije bitno da taj projekat uspe, koliko da ne propadne. Na drugoj strani, EU koja je do sada Vašingtona sledila u tom rigidnom stavu, pokazuje sklonosti ka nekim realnijim rešenjima i zato se razmišlja o svim opcijama, od stvaranja unitarne države, do konfederacije, pa i razlaza - kaže Radun.
Po oceni premijera RS Željke Cvijanović sada je vreme da se pažljivo i realistično razmisli koji je koncept za BiH u stvari izvodljiv.
- Ja vidim BiH kao zemlju sastavljenu od dva entiteta koja u potpunosti provode svoja ovlašćenja koja su im data Ustavom. Ulogu ovih entiteta, prvenstveno govoreći o RS, vidim kao normalan evropski region sa zakonodavnim, izvršnim i pravosudnim ovlašćenjima koji funkcionišu u okviru decentralizovane države - izjavila je za briselski "Magazin parlament" Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske.
Dodik: Najbolji savez tri državeZa predsednika Republike Srpske Milorada Dodika najbolje rešenje je da BiH bude konfederalna zemlja sastavljena od tri državotvorna entiteta, te da se na nivou konfederalnih odnosa dogovaraju dve-tri nadležnosti.
Šta zagovara "Fridrih Ebert"?U dokumentu iza kojeg stoji Fondacija "Fridrih Ebert", u jednoj od opcija, predviđen je dogovor između EU, SAD i Turske kojim bi se pokrenuo postupak disolucije, a rezultat pregovora bila bi konferencija održana 2022. pod nazivom "Dejton 2" koju bi potpisali čelnici tri konstitutivna naroda u BiH uz pomoć EU i NATO. Nakon toga bi bile stvorene tri nove države tako što bi se poštovala granica Republike Srpske i dve grupe županija (kantona), jedna s bošnjačkom i druga sa hrvatskom većinom. Srebrenica bi bila proglašena eksteritorijalnim distriktom sa statusom memorijalnog centra. Nova bosanska država zadržala bi pravni kontinuitet prethodne države, uključujući sve diplomatske misije u inostranstvu. |
Kurc traži novi ustav u ime bivših okupatora
Da je naslednica nekadašnje Austrougarske monarhije i dalje zainteresovana za bivšu okupiranu teritoriju govori i izjava ministra spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc, koji se zalaže za donošenje novog ustava BiH.
"Nezaposlenost u BiH je užasno visoka, a glavni uzrok je politički sistem koji ne funkcioniše. Dejtonski ustav jeste zaustavio rat, ali nije stvorio funkcionalan sistem. Mislim da je krajnje vreme za donošenje novog ustava", rekao je Kurc za austrijske "Klajne cajtung".
Ovakav rigidan stav se naslanja i na plan nekog fantomskog "mladog političara iz Austrije" koji je navodno, prema tvrdnji bošnjačkih medija, podneo austrijskom parlamentu predlog da se ukine Federacija BiH dok bi se država podelila na pet kantona (Sarajevo, Tuzla, Bihać, Mostar i Banjaluka).