Linta: Srbi da zaokruže opciju D

Ovog 29. decembra ističe rok za sve one rođene u Hrvatskoj koji još nisu rešili pitanje prebivališta po novom zakonu ove zemlje zbog čega se mogu naći ne samo na udaru zakona i kazni do 700 evra, već i drastičnog uvećanja poreza.

Samovolja konzulata Hrvatske: Miodrag Linta

 

- Zakonom o prebivalištu svako ko ima ličnu kartu Hrvatske mora da se izjasni o mestu prebivališta, a kako bi se izbegle moguće neprijatnosti, na formularu koji će dobiti u ambasadama ili konzulatima Hrvatske, treba da zaokruže opciju D - prijava privremenog odlaska izvan Republike Hrvatske - kaže predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta i dodaje da će na ovaj način svi koji već imaju lične karte Hrvatske izdate posle rata dobiti mogućnost da ih zadrže.
 

Potrebno je ispuniti prvih osam stavki iz upitnika, a onda ostale preskočiti sve do ključne tačke 14 gde je važno naglasiti da ćete boraviti u toj zemlji narednih pet godina. Kasnije se taj boravak bez problema produžava na po tri godine bez ikakvog limita koliko puta to može biti - kaže Linta i dodaje da su u nepovoljnijoj poziciji oni koji imaju stare lične karte ili uopšte nisu vadili nova hrvatska dokumenta.

- U tom slučaju bilo bi dobro da dođu u mesto gde su živeli i prijave se u policijsku stanicu kako bi dobili isprave. Sve ovo je jako bitno zato što u suprotnom ne samo što će MUP Hrvatske početi da briše iz evidencije sve one koji se nisu prijavili, a živeli su do 1991. godine, već i što svako od tih ljudi kasnije može biti novčano kažnjen od 70 do 700 evra, a pri tom, ukoliko ima tamo kuću, ona može biti označena kao "vikendica" čime će se drastično uvećati porez - naglašava Linta.
 

Obrazac prijave ili odjave prebivalište u Hrvatskoj

On kaže da se već obratio ministru spoljnih poslova Srbije Ivanu Mrkiću da se službeno od Hrvatske zatraži produženje tog roka, a za naše ljude u dijaspori koji potiču sa ovih prostora daje koristan savet kako ne bi došli u neprijatnu situaciju.
Linta je objasnio da je pisao ministarki inostranih poslova Hrvatske Vesni Pusić jer se više prognanih Srba požalilo na samovolju, neljubaznost konzularnih službenika u Beogradu i Subotici, kao i na pritiske da ođave mesto prebivališta.

- Od ljudi se otvoreno tražilo da se odreknu mesta prebivališta mada za to nema potrebe, a nekima su čak na licu mesta poništavane lične karte. Drugo, mnogima je rečeno da moraju da se odreknu prebivališta u zemlji u kojoj se trenutno nalaze zato što to pravo stiču samo ako navodno rade za neku hrvatsku firmu ili ih je ona poslala u tu zemlju. To apsolutno nije tačno i nigde ne piše u zakonu - zaključio je Linta.