Linta: Srbi da zaokruže opciju D

Samovolja konzulata Hrvatske: Miodrag Linta

- Zakonom o prebivalištu svako ko ima ličnu kartu Hrvatske mora da se izjasni o mestu prebivališta, a kako bi se izbegle moguće neprijatnosti, na formularu koji će dobiti u ambasadama ili konzulatima Hrvatske, treba da zaokruže opciju D - prijava privremenog odlaska izvan Republike Hrvatske - kaže predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta i dodaje da će na ovaj način svi koji već imaju lične karte Hrvatske izdate posle rata dobiti mogućnost da ih zadrže.

Procedura

Praktično, svi koji već imaju lične karte Hrvatske izdate posle rata u tom polju treba da upišu zemlju gde trenutno borave, grad, vremenski period od pet godina i razlog boravka koji može biti različit.
- Od toga da ste nezaposleni, a izdržavano lice od supružnika ili nekog od dece, da ste na školovanju, bolničkom oporavku. Penzioneri mogu napisati da su stari i da se ne mogu sami starati o sebi i da se njima brinu najbliži rođaci - navodi Linta.

Potrebno je ispuniti prvih osam stavki iz upitnika, a onda ostale preskočiti sve do ključne tačke 14 gde je važno naglasiti da ćete boraviti u toj zemlji narednih pet godina. Kasnije se taj boravak bez problema produžava na po tri godine bez ikakvog limita koliko puta to može biti - kaže Linta i dodaje da su u nepovoljnijoj poziciji oni koji imaju stare lične karte ili uopšte nisu vadili nova hrvatska dokumenta.

- U tom slučaju bilo bi dobro da dođu u mesto gde su živeli i prijave se u policijsku stanicu kako bi dobili isprave. Sve ovo je jako bitno zato što u suprotnom ne samo što će MUP Hrvatske početi da briše iz evidencije sve one koji se nisu prijavili, a živeli su do 1991. godine, već i što svako od tih ljudi kasnije može biti novčano kažnjen od 70 do 700 evra, a pri tom, ukoliko ima tamo kuću, ona može biti označena kao "vikendica" čime će se drastično uvećati porez - naglašava Linta.

Obrazac prijave ili odjave prebivalište u Hrvatskoj

On kaže da se već obratio ministru spoljnih poslova Srbije Ivanu Mrkiću da se službeno od Hrvatske zatraži produženje tog roka, a za naše ljude u dijaspori koji potiču sa ovih prostora daje koristan savet kako ne bi došli u neprijatnu situaciju.
Linta je objasnio da je pisao ministarki inostranih poslova Hrvatske Vesni Pusić jer se više prognanih Srba požalilo na samovolju, neljubaznost konzularnih službenika u Beogradu i Subotici, kao i na pritiske da ođave mesto prebivališta.

- Od ljudi se otvoreno tražilo da se odreknu mesta prebivališta mada za to nema potrebe, a nekima su čak na licu mesta poništavane lične karte. Drugo, mnogima je rečeno da moraju da se odreknu prebivališta u zemlji u kojoj se trenutno nalaze zato što to pravo stiču samo ako navodno rade za neku hrvatsku firmu ili ih je ona poslala u tu zemlju. To apsolutno nije tačno i nigde ne piše u zakonu - zaključio je Linta.

Maloletnici

Linta ističe da maloletna lica sa manje od 16 godina, a kojima su roditelji u Hrvatskoj prijavili prebivališe, ne moraju ponovo da ga ponovo prijavljuju.
- Kada napune 16 godina, oni su dužni prilikom prvog odlaska u Hrvatsku da uzmu hrvatsku ličnu kartu i tada mogu da prijave privremeni odlazak izvan Hrvatske po propisanoj proceduri - kaže Linta.