"Hrvatski nacionalizam više brine od srpskog"
Mediji u Srbiji posvetili su samo "skromnu pažnju godišnjici patnji u Vukovaru. Šta taj zaborav znači i kako da ga tumačimo, postavio je pitanje slovenački list Delo i pozabavio se problematikom nacionalizma.
Kako kaže list, pošto se o Vukovaru pre više od dve decenije govorilo kao o gradu u kojem su žrtve zločina bili samo Srbi, u srpskoj javnosti je preovladavala mržnja prema Hrvatima. Međutim, "kada su na videlo došli srpski zločini u Srbiji je došlo do tihe saglasnosti da je sve što se dešavalo u Vukovaru strašno samo po sebi".
"U tom svetlu je zaborav dobar, jer u Srbiji više nije prisutno neprijateljstvo, koje su proizvodile jednostrane priče o Vukovaru, što ne znači da je Srbija doživela velike promene", piše još list i konstatuje da je "srpsko javno mnjenje još nacionalnističko, političke promene su prividne, jer se radilo samo o političkim potezima najviših političara".
Sa druge strane, "ako polazimo od činjenice da su u Hrvatskoj protivnici vladine politike o dvojezičnim natpisima u Vukovaru sprečili državni vrh da se pokloni vukovarskim žrtvama čini se hrvatski nacionalizam više zabrinjavajući od srpskog".
To što on prevazilazi sve razumne granice zaslužna je i Srbija, koja se nije spremna ozbiljno sukobiti sa vlastitom prošlošću, dodaje list.
Delo ističe da je "bivši srpski predsednik Boris Tadić progutao obećanje da će Srbija otkriti istinu o masovnim grobnicama Hrvata u Srbiji, kao i o pobijenim hrvatskim ratnim zarobljenicima i civilima u Vukovaru, a mrtvo slovo na papiru je ostalo i njegovo obećanje da će Srbija otvoriti arhive vojske Srbije, koja je naslednica JNA".
