Vreme gladi: Prodajem prsten za ručak

Koliko je otrcana fraza nerealnih optimista da nas nikakva svetska ekonomska kriza nije pogodila jer Republika Srpska decenijama živi u krizi, pokazuju i očigledne promene životnih navika kod većeg dela stanovništva, a ono je odavno siromašno. Prosečan građanin Republike Srpske, ako ima sreću da radi, i zaradi bar prosečnu platu od oko 400 evra, gleda kako da uštedi bukvalno svaki dinar.

Beda u Republici Srpskoj sve veća: Prodaje se sve samo da bi se preživelo

 

Petogodišnja kriza je uticala na mentalitet stanovništva, pa tako većina u prodavnicama dobro obraća pažnju na cenu svakog proizvoda jer je svaki fening ili cent koji ostaje u novčaniku bitan. Statistički podaci pokazuju da je u 2012. godini, u odnosu na 2008. koja se uzima kao početna za krizu, drastično povećana prodaja sijalica koje manje troše struju, smrznutog mesa, jeftinijih mesnih prerađevina sumnjivog porekla, dok je istovremeno opala prodaja sladoleda, čokolada, kafe i ostalih namirnica koje su počele da se smatraju luksuznim proizvodima.

Knjige na revers

Ipak, jedan podatak izdvaja se od ostalih. Naime, prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srpske, u 2012. je, u odnosu na 2008, broj posetilaca u bioskopima u Srpskoj porastao za čak 25 odsto. U istom periodu, pozorišta je posetilo gotovo 25.000 građana više, a članske karte u bibliotekama izvadilo je neverovatnih 225.000 članova.

Sociolozi ovaj trend objašnjavaju masovnom besparicom koja je pogodila najveći deo stanovništva. Narod, jednostavno, nema novca za skupa zadovoljstva, pa pribegava onim jeftinijim, tokom kojih može da ubije dosta vremena, i da istovremeno obogati dušu.

- Nije tu reč o promeni svesti građana, nego je sve uslovljeno siromaštvom. Većina nema mogućnosti za neke skuplje proizvode, pa makar i odlazak u kafanu. Zbog toga se okreću gledanju filmova, predstava i čitanju knjiga. To je daleko jeftinije od sedenja u kafićima i restoranima, za koje je potrebno dosta više para. Besparica je definitivno dovela do promene ponašanja navika i građana, gde svako gleda da što jeftinije prođe - objašnjava sociolog Biljana Milošević.

Biljana Milošević

Krompir i jaja

Oni koji nemaju ni za bioskop, i celi dan pokušavaju da se snađu samo da prehrane sebe i svoju decu, napravili su radikalne promene prilikom nabavke hrane. Opala je potrošnja ulja, a povećalo se trošenje svinjske masti. Jer, ulje je u proteklih pet godina poskupelo za 57 odsto. Prodaja slatkiša opala je između tri i 10 puta! Istovremeno, građani Srpske jedu tri puta više hleba nego što se troši u Zapadnoj Evropi. Odeća se kupuje u seknd hend prodavnicama, po ceni od dva ili tri evra.

Crveni krst pomaže starcima u planinskim selima

 

- Ljudi često kupe samo hleb, po nekoliko jaja i krompira, ponekad mleko. Oni sve više idu na kvantitet, na štetu kvaliteta. Ima i onih koji ne gledaju na cenu, ali ih je sve manje - kaže vlasnik jedne trgovine mešovitom robom iz Doboja.

Za Srđana Mišljenovića iz Banjaluke, koji je kafanu zamenio pozorištem, izmenjene navike građana prilikom kupovine hrane, logičan su sled događaja u vremenu krize.
- Mnogi rade za minimalac, ili ne rade nikako. I onda je logično da izbegavaju kupovinu mleka, čajne kobasice ili voća. Ko ima decu, uglavnom gleda da bar njima obezbedi neku radost u tom pogledu. Stariji su se odavno svega odrekli - kaže Srđan.

Štedite, štedite

Ekonomisti potvrđuje sve navedeno, ali napominju da svako domaćinstvo u vremenu krize mora ekonomičnije da se ponaša i vodi svojevrstan pregled troškova.
- Istina je da su prihodi većine građana prilično niski, tako da se tu malo šta može učiniti. Međutim, i oni sa malo većim primanjima uglavnom potcenjuju moć uštede.

Kafana ili kokice Srđan Mišljenović Banjalučanin Srđan Mišljenović kaže da se kriza oseti na svakom koraku, a da se u bioskopu ili pozorištu za malo novca može provesti kvalitetno vreme. - Za desetak evra mogu se kupiti ulaznice, kokice ili grisine i provesti dva-tri sata u bioskopu sa prijateljem ili suprugom. Taj novac se, prilikom odlaska u kafanu, potroši za jednu turu pića, a da se razumemo, ovde naveče niko u kafanu ne ide na jednu turu - kaže Srđan.

Kod nas se posebno može uštedeti na cigaretama, alkoholu i kafi, čija potrošnja predstavlja značajnu stavku u budžetu većine domaćinstava. S druge strane, postoji deo stanovništva koji ima problem sa drugim vidovima poroka, kao što je kocka. Na sreću, takvih je manje, ali sve su to veliki udari na kućne budžete, koji se mogu ublažiti racionalnim pristupom - kažu u Udruženju ekonomista Svot iz Banjaluke.

U udruženjima za zaštitu potrošača tvrde da je, s obzirom na visinu mesečnih primanja građana u RS i BiH, krajnje diskutabilno da li i koliko oni mogu da uštede.
 

"Sekend" hend u Prijedoru

 

- Ljudi ostaju bez posla, plate se smanjuju, penzije su premale. U BiH je siromašno oko 50 odsto stanovništva, koje jedva sastavlja kraj s krajem. Koja para mora da se nađe i za izlazak, jer smo, ipak, društvena bića. Većina je prisiljena da živi od danas do sutra, a mnogi da prodaju pokućstvo i nakit, kako bi preživeli. To je rezultat malih zarada i izuzetno skupog života - kaže Mesud Lakota iz potrošačkog udruženja EuroBiH.

Svima je jasno da nekad ni najbolje vođenje evidencije o troškovima ne može doneti novi kapital u domaćinstvo, naročito u vremenu kada je potrošačka korpa dvostruko skuplja od prosečne plate. Optimisti među njima tvrde da je još dobro, čim neko ima novca da ode u bioskop, pozorište, ili počne da čita knjige. Ako ništa drugo, bar će postati pametniji i obrazovaniji.