"Karadžić je pošten čovek, ne bi on odobrio streljanje muslimana"
U nastavku suđenja Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, svedok odbrane Zvonko Bajagić izjavio je da Karadžić, u julu 1995, nije znao za ubijanje Muslimana iz Srebrenice. Tadašnji pripadnik Vojske Republike Srpske, Bajagić je to posvedočio na osnovu utiska koji je stekao tokom susreta sa Karadžićem na Palama, tri dana posle pada Srebrenice. Karadžić, koga je dobro poznavao, "nikada ne bi odobrio ubijanje muslimanskih zarobljenika".
Svedočeći sa šajkačom na glavi, Bajagić je izjavio je da je 13. jula 1995. bio u Srebrenici i u obližnjim Potočarima video ukrcavanje muslimanskog stanovništva u autobuse. Tvrdio je, međutim, da nije video odvajanje muškaraca od njihovih porodica.
Odgovarajući na pitanja tužilaca, Bajagić je potvrdio i ono što nije naveo u izjavi Karadžićevoj odbrani - da je video veliki broj muslimanskih zarobljenika na fudbalskom igralištu u selu Nova Kasaba. Kada je jedan od dvojice "Grka-dobrovoljaca" u redovima Drinskog kopusa, sa kojima je tada bio, fotografisao zarobljenike, načelnik za bezbednost te jedinice Vujadin Popović je uzeo aparat i osvetlio film, "da ne bi ostao trag o tom slikanju", kazao je Bajagić.
Bajagić je tužiocima potvrdio da se u Srebrenici sastao i sa komandantom VRS Ratkom Mladićem, te da je, istog dana u njegovoj kući u Vlasenici, Mladić razgovarao sa zamenikom ministra unutrašnjih poslova RS Tomom Kovačem. Na sugestiju tužioca da su zarobljenici iz Srebrenice morali biti tema, Bajagić je odgovorio da to ne zna, zato što u razgovoru nije učestvovao.
Svedok je rekao i da je za masovno ubistvo srebreničkih Muslimana u selu Kravica, 13. jula 1995, saznao "sutradan". Tužilac je tvrdio da je Bajagić iz izjave odbrani izostavio sve te događaje da bi pokazao da Karadžić ništa o njima nije znao, kada su se sastali 14. jula na Palama. Svedok je to odbacio rečima da ga o tome niko iz odbrane nije ni pitao. Tokom susreta, Bajagić je, po sopstvenim rečima, pitao Karadžića, koga je znao kao "poštenog, bogobojažljivog čoveka", šta će se dogoditi sa muslimanskim stanovništvom iz Srebrenice, čije je odvođenje video. Karadžić je bio "nešto nervozan" i odgovorio mu je da "gleda svoja posla".
"Bilo mi je žao što taj narod pati, koji je prolazio pored moje kuće... Pravio sam razliku između civilnog stanovništva, koje je patilo, kao i srpsko, i njihovih vojnika koji su zlikovci", rekao je Bajagić.
"Drago mi je što je 'pala' Srebrenica"
Zarobljenici na igralištu u Novoj Kasabi svedoka "uopšte nisu interesovali" zato što je "pretpostavljao da su vojska...nisu možda svi, ali za mene su zločinci". Bajagić je, istovremeno, priznao da mu je bilo "drago što je Srebrenica pala" zato što su muslimanske snage iz enklave "nanele silu ljutih jada" Srbima u okolnom području.
Na sugestiju tužilaca da je Karadžiću, tokom susreta na Palama, rekao sve što je znao o tim zarobljenicima, ubistvima u Kravici i odvođenju stanovništva, Bajagić je ostao pri iskazu da je predsednika RS pitao samo gde se odvode civili. Iako je u radnom rasporedu Karadžićevog kabineta, prikazanom u sudnici, bilo zapisano da je Bajagić tamo boravio do ranih jutarnjih sati 15. jula 1995, svedok je tvrdio da se na kratko sastao s Karadžićem i da je to možda bilo 13. jula.
Dok ga je dodatno ispitivao Karadžić, Bajagić je kazao i da je za masovno ubistvo u Kravici saznao "sutradan" posle njihovog susreta, a ne dan posle zločina, kako je prethodno odgovorio na pitanje tužioca.
Pozvan od predsedavajućeg sudije Ogon Kvona da precizira da li je za kravički masakr saznao dan pošto se dogodio, svedok je odgovorio da "nije siguran - 14. ili 15. jula". Sa Karadžićem o tome, međutim, kako je izjavio, nije razgovarao na Palama.
