Svedok: Nepotrebno stradanje Muslimana kod Srebrenice
U nastavku suđenja Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, penzionisani general Vojske Republike Srpske Dragomir Keserović izjavio je da je, posle pada Srebrenice u julu 1995, bilo "nepotrebnog stradanja" Muslimana.
"Bilo je nepotrebnog stradanja pripadnika 28. divizije Armije BiH i, možda, civila koji su krenuli u taj proboj", rekao je, kao svedok optužbe, Keserović, tadašnji bezbednosni oficir Glavnog štaba VRS, aludirajući na kolonu od više hiljada muslimanskih muškaraca koja je iz obruča VRS oko Srebrenice pokušala da se šumom probije ka Tuzli.
Na pitanje tužioca Pitera Mekloskog da li veruje da su hiljade Muslimana "po kratkom postupku" pogubljene nakon što ih je VRS zarobila, Keserović je odgovorio da se "ne može izjasniti o karakteru stradanja", zato što nije bio svedok "ni zatvaranja, ni stradanja" zarobljenih Muslimana.
"U kakvom postupku - kratkom ili dugom - su Muslimani stradali, ne mogu svedočiti", rekao je Keserović.
Tadašnji komandant VRS, general Mladić (70) optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice u danima pošto je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.
Masovna streljanja, VRS je, po optužnici i ranijim presudama tribunala, počinila na više lokacija oko Zvornika, gde su zarobljenici dovedeni iz okoline Bratunca.
Keserović je posvedočio da mu je 16. jula 1995. general Mladić naredio da preuzme komandu nad operacijom "pretresa terena" i "gonjenja 28. divizije ABiH" koja je pokušavala da se probije iz obruča VRS oko Srebrenice u zoni odgovornosti Bratunačke brigade.
Cilj operacije bio je, kako je svedok rekao, "da se stupi u borbu; da dođe do uništenja i gubitaka, zarobljavanja i razoružavanja" neprijatelja, posle čega bi se sa zarobljenima postupalo po pravilu službe.
"Ili u skladu sa onim što je general Mladić želeo", sugerisao je tužilac Mekloski. Keserović je odgovorio da ne može reći "šta je želeo general Mladić mimo toga što je naredio. Nikakve naznake izvan tog zadatka da se nastavi sa blokadom nije dao - bar meni".
Mladićevo naređenje, Keserović je, međutim, smatrao "vojnički neprihvatljvim". Upitan zašto, rekao je da "nije bio komandant ni jedne od jedinica u operaciji", niti je imao komandnu strukturu na terenu. Komandant Bratunačke brigade, pukovnik Vidoje Blagojević "sve je to imao uhodano na terenu".
Svedok je kazao da je, posredstvom nadređenog oficira, generala Zdravka Tolimira, izdejstvovao da Mladić izmeni naređenje. Umesto da preuzme komandu nad operacijom potrage za muslimanskim vojnicima, Keserović je dobio zadatak da ode u Bratunac i "prikupi informacije šta se i kako radi".
U Bratuncu je, kako je izjavio, trebalo da se sastane i sa obaveštajnim oficirom GŠ VRS Radoslavom Jankovićem i prenese mu naređenje da se sa komandantom holandskog bataljona Unprofora, pukovnikom Tomom Karemansom dogovori o evakuaciji "plavih šlemova" iz Potočara preko Srbije.
Keserović je kazao i da je od generala Tolimira čuo da je u zoni Bratunca i Zvornika bio tadašnji šef uprave za bezbednost GŠ VRS, pukovnik Ljubiša Beara. Tolimir mu je preneo i da su trojica pukovnika iz GŠ VRS upućena u komandu Zvorničke brigade da "vide šta se dešava i pomognu komandantu brigade".
Haški tribunal je generala Tolimira i pukovnika Bearu zbog srebreničkog genocida nepravosnažno osudio na doživotni zatvor. Pukovnik Blagojević osuđen je na 15 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja progona, ubistava i prisilnog premeštanja srebreničkih Muslimana.
