Sporno pitanje granice sa Srbijom
Novi hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je da su u srpsko - hrvatskim odnosima najspornije tačke oko granice i problemi "vezani uz rat i poratno vreme" i naveo da se moraju rešiti i problemi hrvatskih građana koji su izbegli u Srbiju.
Josipović je, u intervjuu za "Jutarnji list", kazao da je problem u vezi s granicom sa Srbijom, za razliku od onog sa Slovenijom, manji i lakše rešiv, "primenom jednog ili drugog kriterijuma".
On je priznao da postoji "evidentan problem hrvatskih građana srpske nacionalnosti, koji su usled ratnih prilika izbegli u Srbiju" i naglasio da se njihov status mora rešiti.
"Oni imaju pravo na povratak, kao što imaju pravo na svoju imovinu", rekao je on i dodao da je drugo pitanje štite li neke politike stvarne interese tih ljudi ili samo eksploatišu njihovu patnju.
Što se tiče Kosova i Metohije, hrvatski predsednik je kazao da je pitanje odnosa Srbije i Kosmeta "u celosti van hrvatske politike" i da Hrvatska niti može, niti želi uticati na srpsko-kosmetske odnose.
|
Za Republiku Srpsku Josipović kaže da je rezultat Dejtonskog sporazuma i da je legalna kategorija koja se ne može nasilno ukinuti, istakavši da "ni RS ne može samostalno menjati postojeće stanje". |
Istakavši da predsednik Srbije Boris Tadić "nije odbio doći na (Josipovićevu) inauguraciju zbog neke lične netrpeljivosti", hrvatski predsednik je rekao da je Hrvatska svoj stav prema Kosovu i Metohiji izrazila njegovim priznanjem i da od toga ne odustaje.
Josipović je rekao da pri analizi problema odnosa Srbije i Hrvatske "treba poći od činjenice da je Hrvatska bila izložena agresiji i da i danas trpi posledice te agresije, bilo da se radi o razorenoj industriji ili, što je još mnogo gore, o stradalim ljudima, uništenim ljudskim sudbinama".
On je naglasio važnost raščišćavanja pitanje sudbine svih nestalih lica, ali i problema razminiranja.
"Ne sme se zaobilaziti pitanje odgovornosti za ratne zločine. Jedan od razloga naše tužbe za genocid bio je upravo u tome što Srbija svojedobno nije htela ni čuti za odgovornost za ratne zločine. Sada se to promenilo. Srbija sarađuje s Hagom, a njihov Specijalni sud za ratne zločine vrlo dobro funkcioniše, barem sa stručnog stanovišta. Međutim, Beograd nije rešio slučaj Mladića i Hadžića, što je za nas neprihvatljivo", kazao je Josipović.
Hrvatski predsednik je naglasio da su dobri odnosi sa susedima važni zbog bezbednosti, ali i omogućuju otvaranje novih tržišta, koja su komplementarna hrvatskim, kao što su srpsko, bosanskohercegovačko i crnogorsko.
