Reporteri "Vesti" u Crnoj Rijeci (1): Utočište za Tita i Mladića
Još od Titovog vremena, podzemni vojni objekat u Crnoj Rijeci kod Han Pjeska strogo je čuvana, vojna tajna. I danas, skoro deceniju pošto je Sfor 2004. godine betonirao ulaz u nekadašnji bunker Glavnog štaba Vojske RS, ovo mesto je misterija o kojoj se ispredaju najfantastičnije priče.
Tome doprinosi podatak da, iako skroz napušteno, ovo mesto je i dalje pod strogim bezbednosnim merama koje podrazumevaju zabranu svakog zadržavanja ili fotografisanje.
Medvedi i vukovi
Rizikujući blizak susret sa bosanskim pravosuđem, reporteri "Vesti" su ipak posetile Crnu Rijeku i "prošetali" se nizom nadzemnih i podzemnih lavirinata tog "tajnog grada" koji su stručno nosili oznake G-1 i G-2, prkoseći podjednako i vojnim patrolama, minama koje i dalje okružuju vojni kompleks, ali i najupornijim stanarima ovog brda: medvedima i vukovima.
Broz svratio na 20 minutaIzgradnja skloništa trajala je od 1950. do 1968. godine, a vrednost radova je procenjena na čak milijardu dolara i po tome, ali i utvrđenosti, ovo mesto je označeno kao jedno od najboljih atomskih skloništa u Evropi. Građena za Tita, "Rupa" ga je navodno videla samo kada je objekat otvoren, ali tek na 20 minuta. |
Zvuči neverovatno, ali tragovi medveda se mogu videti duž čitavog oboda kompleksa, a prema priči upućenih, vukovi su ove zime dolazili do pred sam ulaz u "tajni grad", pa su se spuštali sve do kapije.
Nekadašnji Glavni štab Vojske RS nalazi se na samo šest kilometara od Han Pijeska. Bez ikakve table ili znaka, jedini orijentir je srušena benzinska pumpa i ostaci stražarske kućice odakle se i u Titovo vreme, ali i tokom poslednjeg rata, prolazilo isključivo uz specijalnu dozvolu.
- Na tom brdu je do 1959. godine živelo nekoliko srpskih porodica, 40-ak kuća Novakovića, Zelenovića, Borkovića i Terzića. Kada je doneta odluka da se tu zida atomsko sklonište za vojni i državni vrh, rečeno im je da imaju 48 sati da se spakuju.
Verujte, nijedna porodica nije kasnila. To selo je posle rata obeleženo kao četničko i nije bilo dileme šta bi se dogodilo sa onima koji odbiju - priča 82-godišnji Đoko Kosorić iz Kusača.
To je najbliže selo ovom vojnom kompleksu, a Kosorić je među retkim živim svedocima kako se ta gradnja odvijala, jer je jedan od retkih civila koji je tamo radio.
- U prvoj godini sve kuće su porušene, a na mestu nekadašnjih oranica počeli su da se dovlače na desetine hiljada zasada borova i jela. Zvučaće nekome čudno, ali cela šuma na Crnoj Rijeci je tako nastala - veli ova starina i priseća se da je kao civil morao da potpiše dokument o čuvanju vojne i državne tajne.
U prevodu, da sve što vidi - ne vidi.
Vučjak na straži
- Ulazilo se isključivo uz specijalnu propusnicu koja se izdavala samo u Beogradu, u Generalštabu, ali nije svako mogao da uđe. Meni su ispričali da nije bilo dovoljno što mi je otac bio nosilac spomenice, a ja jedno vreme bio u partizanima. Nekoliko meseci su me proveravali pre nego što sam postao šef za prijem drvne građe, a ulazio sam uz specijalnu propusnicu izlazio tek pošto bi dežurni oficir potpisao "otpravni revers za mene", ko da sam neki balvan - priseća se uz smešak ova starina.
I danas se na ovo brdo može popeti samo uz specijalnu dozvolu, ali put je toliko uništen da je do vrha potrebno i specijalno terensko vozilo, posebno zimi.
Vojnici koji i dalje čuvaju ovaj vojni kompleks smenjuju se na sedam dana i do pre samo tri nedelje tamo su odlazili ili "tamom 110" ili motornim sankama.
Turistička atrakcija
Čeka odobrenje iz Sarajeva: Dr Ljubomir Šupić
Načelnik opštine Han Pijesak, doktor Ljubivoje Šupić priznaje da se Crna Rijeka nalazi negde na Zapadu bila bi jedna od najposećenijih turističkih destinacija, a da zbog opstrukcija iz Sarajeva, bivši Glavni štab Vojske RS bezrazložno, iz godine u godinu, sve više propada.
|
Doduše, to je manji problem. Mnogo veći je da se, kada stignete ispred Glavnog štaba, suočite sa velikim razočaranjem.
Ulaz nije skriven ni velikim betonskim zidovima, ni bodljikavom žicom ili okružen neosvojivim, armiranim bunkerima. Ne vide se ni velelepne zgrade, a ponajmanje se ima osećaj da je to bilo mesto u kome su generali Vojske Republike Srpske kovali strategije, a Sfor bio ubeđen da je to najbolje mesto i neosvojiva tvrđava u periodu skrivanja generala Ratka Mladića.
Od svega, prvo se ugleda urušena stražarska kućica i rampa koju je već pojeo zub vremena. Odmah pored te rampe je Laletova kućica. Lale je rotvajler od svojih 80-ak kilograma koji je tu već šestu godinu i retko se pušta sa debelog lanca. Plaše ga se podjednako i posetioci i vojnici.
To je zapravo jedina veza sa onim, ratnim godinama. Tada je generala Mladića čuvao Medo - vučjak koga je nekadašnji komandant Vojske RS doneo kao štene, iz Beograda.
