Galić: Nije Karadžič kriv, ABiH je provocirala
Svedok odbrane Stanislav Galić izjavio je danas na suđenju Radovanu Karadžiću u Tribunalu u Hagu da je Vojska Republike Srpske 1992-94. godine samo odgovarala na napade Armije BiH iz Sarajeva, gađajući vojne, a ne civilne ciljeve.
Na pitanje Karadžića o "usputnim civilnim žrtvama" u Sarajevu, general Galić koji je tada bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa (SRK) VRS, odgovorio je da su "u većini slučajeva bile srazmerne ciljevima zbog kojih je vatra bila otvarana".
Pri uzvraćanju na vatru ABiH, kako je Galić rekao, "u nekim slučajevima bilo je prekomernog otvaranja vatre iz artiljerije" zato što je "bilo teško kontrolisati" "neke starešine". Svedok je, međutim, postavio pitanje "ko je izazvao" civilne žrtve, sugerišući da je i ABiH napadala sopstveno stanovništvo.
Tribunal je 2006. generala Galića (70) pravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog terorisanja stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, za koje je optužen i Karadžić, ratni predsednik RS i vrhovnih komandant njenih oružanih snaga.
Galić koji je u zatvoru od hapšenja 1999, na svedočenje je doveden iz Nemačke, gde izdržava kaznu, te je rekao da je po zanimanju "zatvorenik u Frajburgu", a predstavio se kao "general-potpukovnik VRS i general-major Vojske Srbije u penziji".
Rekavši da je "ratovanje u Sarajevu za svakog borca i civila predstavljalo noćnu moru", Galić je tvrdio da se njegov korpus samo branio od napada ABiH iz Sarajeva. Cilj SRK bio je "odbrana većinske srpske teritorije i zaštita naroda, ne samo srpskog, nego svih na tom prostoru".
Pripadnici "14 brigada ABiH" u Sarajevu bili su "izmešani s civilima" i zbog toga u gradu nije bilo isključivo "civilnih zona", rekao je Galić.
Uzvraćajući na napade iz grada, "želeli smo da gađamo cilj koji je dejstvovao na nas", rekao je svedok, naglasivši da je naredio "da se civili i civilni objekti ne smeju uzimati za cilj", uz napomenu: "koliko je to u Sarajevu bilo moguće".
Galić je kazao i da je "problem bio izbor cilja, razlikovanje (vojnika od civila) i proporcionalnost" vatre. "Teško je bilo razlikovati borca od civila", zato što svi pripadnici ABiH nisu imali uniforme, čak ni oružje.
Poštovanje Ženevskih konvencija, snagama VRS oko Sarajeva naredili su, po rečima svedoka, Glavni štab i vrhovni komandant Karadžić.
Galić je rekao da je upozoravao ABiH da "ne koristi bolnice, skole, vrtiće...", ali "problem je bio kako uzvratiti na tu vatru, veliki problem bila je Koševska bolnica iz koje su minobacači delovali... ABiH koristila je objekte Unprofora da se iza njih maskira", posvedočio je Galić.
Ukoliko bi primetio da je bilo civilnih žrtava, naređivao bi da njegove jedinice prekinu paljbu, rekao je svedok.
Za vreme primirja, Galić tvrdi da je naređivao da njegovi vojnici ne odgovaraju na učestale provokacije ABiH: "Nismo uvek 100 odsto uspevali da zaustavimo te odgovore i uzvraćanje vatre, ali u suštini smo uspevali".
Svedok je naznačio da je bilo teško kontrolisati "snajpersku... zapravo streljačku vatru", napomenuvši da SRK nije imao posebnu snajpersku jedinicu, već "nešto snajpera". Vojni posmatrači UN koji su nadgledali upotrebu artiljerije SRK, po Galićevoj izjavi, nikada nisu uložili protest zbog njene zloupotrebe.
Proteste Unprofora iz Sarajeva - za koje je sugerisao da su delimično mogli biti izazvani i vatrom ABiH po gradu - Galić kaže da je odmah proveravao. Iz podređenih jedinica dobijao je odgovor da su uzvratile na napad ABiH ili da nisu otvarale artiljerijsku vatru. ABiH je vatrom provocirala SRK uvek kada bi u Sarajevu bili visoki inostrani zvaničnici, "samo da bi izavala reakciju i pokazala: 'Eto, kako nam stvaraju pakao u Sarajevu' ", rekao je Galić.
Ocenivši da je "živeti i raditi u Sarajevu za svakog čoveka bio veliki pakao", svedok je kazao da su on i njegovi vojnici zbog toga pratili pregovore i nadali se mirovnom rešenju. Kao jedno od rešenja koje se očekivalo naveo je "razmenu teritorija - Sarajevo za Podrinje".
General Galić, svedočenje će nastaviti sutra, pošto sudije saslušaju drugog svedoka Karadžićeve odbrane, Ljubisava Simića.
Optužnica Karadžića (67) tereti i za genocid u Srebrenici; za progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.
