Svedok na suđenju Karadžiću: Ratni zarobljenici nisu zlostavljani
U nastavku suđenja Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, svedok odbrane Soniboj Škiljević potvrdio je da su 1992-95. iz zatvora Kula kod Sarajeva muslimanski ratni zarobljenici i civili upućivani u razmenu, ali je negirao da su u Kuli zlostavljani ili ponižavani.
Škiljević, koji je od decembra 1992. bio upravnik tog zatvora, posvedočio je da ni predstavnici Crvenog krsta koji su "svaka dva meseca" obilazili zatvorene nikada nisu uložili nijedan protest zbog postupanja prema njima.
Primedbe, po svedokovim rečima, nije imao ni britanski političar Pedi Ešdaun (Pady Ashdown), koji je sa Karadžićem i desetinama stranih novinara obišao zatvorenike u avgustu 1992.
Škiljević: Civili odvajani od ratnih zarobljenikaPo Škiljevićevoj izjavi, u Kuli su, pored ratnih zarobljenika, smeštani i muslimanski civili koji su, odvojeni od ratnih zarobljenika, čekali "razmenu", odnosno prelazak u Sarajevo, koje je kontrolisala Armija BiH. Optuženi Karadžić je to nazvao "ugošćavanjem civila koji čekaju na prelaz u muslimanski deo grada". Precizirajući da su civili ostajali u Kuli "od pet dana do dva-tri meseca, dok ne odu u razmenu", Škiljević je rekao da se "to zvalo spajanje porodica". Razmene, koju su organizovale komisije RS i vlasti u Sarajevu, sprovođene su pod nadzorom UNHCR, tvrdio je svedok. |
Prema optužnici koja Karadžića, u to vreme predsednika Republike Srpske, tereti za progon nesrba širom BiH, u Kuli su bile nezakonito pritvorene hiljade Muslimana proteranih iz sarajevskih naselja pod srpskom kontrolom, ali iz drugih krajeva BiH, pre nego što bi bili prebačeni u Sarajevo.
U optužnici piše da su u Kuli u aprilu 1992. ubijena najmanje dvojica pritvorenih, kao i da su do novembra iste godina na prinudnom radu poginula još trojica zatvorenika. Škiljević je posvedočio da nije znao za "pravni osnov" za zatvaranje Muslimana budući da je to bilo u "isključivoj nadležnosti vojske" koja ih je i dovela.
Potvrdio je da je Vojska RS odvodila zatvorenike da rade, ali je dodao da nije znao šta. Zatvorenici mu se, kako je izjavio, nisu žalili, već su, naprotiv, sami tražili da idu na rad. Neki od ratnih zarobljenika, po rečima svedoka, poginuli su u granatiranju kojem je Armija BiH podvrgavala zatvor u Kuli i njegovu farmu, a neki dok su radili van kruga kazneno-popravnog doma.
Svedok je kazao i da je u decembru 1992. u Kulu sa Manjače dovedena grupa od 130 ratnih zarobljenika radi razmene, ali da su oni u zatvoru ostali do 1994. zato što je muslimanska strana odbijala da ih prihvati.
Tužiteljka Katrina Gustavson svedoku je, tokom unakrsnog ispitivanja, sugerisala da mnogi od zatvorenih u Kuli nisu bili "ratni zarobljenici" već pretežno muslimanski "civili koji su živeli na srpskoj teritoriji". Podsetila ga je da je to i sam izjavio istražiteljima haškog tužilaštva 2003.
"Civili nisu hapšeni ni zatvarani već su dovedeni u KP dom radi spajanja porodica", odgovorio je Škiljević, tvrdeći da su Muslimani sami izrazili želju da pređu na teritoriju pod kontrolom njihovih snaga.
Pokazujući dokumente o prebacivanju čitavih muslimanskih porodica iz Rogatice u Sarajevo, zastupnica optužbe je pitala "ko se tu spajao s kim".
Škiljević je odgovorio da se tim pitanjem nije bavio on već komisije za razmenu RS i BiH i UNHCR. "To su radili bez nas. Mi smo samo bili na usluzi da kod nas prenoće dok ne pređu u Sarajevo. To je bila naša pomoć njima, na određen način".
Pošto mu je tužiteljka predočila izjavu bivšeg šefa komisije za razmenu RS Dragana Bulajića da je kroz zatvor u Kuli "prošlo 10.000 civila", Škiljević je uzvratio da je Bulajić "pogrešno svedočio" o tome na procesu protiv njega pred sudom u Sarajevu.
"Ja sam rekao da je to pogrešno i da je bilo 119 civila. On se složio", kazao je svedok.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno danas svedočenjem predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
