Hag: Skrivali dokaze od Karadžića

Tužilaštvo Haškog tribunala priznalo je da bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžiću nije prilikom obelodanjivanja dokaznog materijala predalo i dokaze oslobađajuće prirode, što je po Statutu Tribunala u obavezi.

Tužioci uhvaćeni u laži: Radovan Karadžić

 

Karadžić je zboga toga juče predao podnesak u kojem traži da se odbaci žalba Tužilaštva na prethodnu odluku Sudskog veća kojom je Karadžić oslobođen krivice po prvoj tački optužnice - za genocid u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik 1992. godine.

Njegov pravni savetnik, Piter Robinson objasnio je da se poslednji slučaj "zataškavanja" dokaza koji mogu da pomognu odbrani dogodio u slučaju generala Aleksandra Vasiljevića, a da Tužilaštvo ima tu praksu otpočetka suđenja.

Babić imao psihičke probleme? Radovanove sumnje u njegov iskaz: Milan Babić Karadžić je zatražio da se obelodane poverljivi medicinski nalazi Milana Babića, nekadašnjeg predsednika RSK, čije svedočenje Tužilaštvo planira da uvrsti u dokazni postupak. Babić se ubio u svojoj ćeliji 2006. godine, a Karadžić smatra da bi trebalo utvrditi njegovo psihičko stanje pre tog čina, kada je i svedočio u procesima protiv Slobodana Miloševića, Momčila Krajišnika i Milana Martića. "Jedan od bivših vođa krajinskih Srba Milan Martić mi je tokom priprema za svedočenje opisao da je u istrazi o samoubistvu Babića, u ćeliji haškog pritvora, napravljen psihijatrijski izveštaj koji bi mogao da potvrdi da je imao psihičkih problema", kazao je Karadžić.

"Prema našoj evidenciji, Tužilaštvo je propustilo da obelodani 411 izjava svedoka ili svedočenja koja su bila u njihovom posedu pre maja 2009. godine, a reč je o više od 25 odsto izjava i svedočenja. Zapravo, od 342.272 stranice oslobađajućeg materijala, čak 150 odsto više oslobađajućih dokaza smo dobili kada je suđenje počelo nego u celokupnom pretpretresnom periodu", objasnio je Robinson i podsetio sudije da je čak u 62 navrata tokom suđenja Karadžiću, Pretresno veće utvrdilo da je tužilaštvo prekršilo svoje obaveze obelodanjivanja oslobađajućih dokaza, ali da se suštinski ništa nije promenilo.

Aleksandar Vasiljević

Kao dokaz ovoj trvrdnji naveo je selektivno uvođenje iskaza generala Vasiljevića.
Zastupnik tužioca, Hildegard Uerc-Reclaf priznala je juče da je materijal koji se odnosi na generala Aleksandra Vasiljevića zaista obelodanila sa zakašnjenjem, a kao razlog navela činjenicu da su istražitelji koji su napustili Tužilaštvo, te spise poneli sa sobom?!

"U pitanju je ljudska greška, zato što je izveštaj ostao u ličnom dosijeu istražitelja, iako je na vreme bio obrađen. Posle toga su svi istražitelji dobili uputstvo da pregledaju svoje privatne dosijee, a pregled dosijea zatražen je i od istražitelja i advokata koji su u međuvremenu otišli iz Tribunala".

Predsedavajući Sudskog veća, O-Gon Kvon je nakon toga konstatovao da "Tužilaštvo nije znalo šta mu se nalazi u vlastitim zbirkama dokaza", na šta je tužilac reagovao "da je reč o 10 miliona stranica i da niko ne zna šta se sve tamo nalazi zbog čega se optužba oslanja na elektronske pretrage".