"Pomirio bih Nikolića i Josipovića"
Činjenica da se na prostorima povratka Srba u Hrvatskoj, na pedeset umrlih Srba rađa jedan, dovoljno govori o tome koliko je "održiv" povratak. Smatrali smo da je poslednji trenutak da se zaoštreno postavi pitanje demografskih i ekonomskih trendova među Srbima u Hrvatskoj, priča Veljko Džakula, predsednik Srpskog demokratskog foruma (SDF).
Službena politika i dominantna stranka Srba u Hrvatskoj, iako je bila ključni deo vladajuće koalicije nije učinila ništa da se o tome počne ozbiljno raspravljati i da se usvajaju politike kojima bi se negativni trendovi prekinuli. Zato smo to učinili mi, šest meseci pre pristupanja Hrvatske EU, i za to smo dobili podršku civilnog društva, predsednika Ive Josipovića i međunarodnih institucija - kaže u razgovoru za Danas Veljko Džakula, povodom Platforme za demografsku obnovu Srba u Hrvatskoj koju je SDF ove nedelje objavio.
Džakula je bio na proslavi "Oluje" 2012. godine...
- Prisustvom na proslavi godišnjice Oluje pomogao sam predsedniku Josipoviću da je dovede u novi kontekst: da se podseti i na boli i stradanja srpske zajednice. Josipović je prvi hrvatski političar koji je u Kninu, na dan Oluje, pozvao građane da izraze pijetet prema srpskim žrtvama tokom i posle Oluje i to je uvod u pomirenje. Gotovinu i
Markača optužilo je haško tužilaštvo. Mi Srbi u Hrvatskoj, i kao pripadnici manjine i kao aktivisti, snažno smo podržavali rad tužilaštva i verovali da sud može doprineti suočavanju s prošlošću. Pokazalo se da optužnica i prvostepena presuda nisu izdržale proveru drugostepenog veća. Ni Tribunal, niti politička većina u Hrvatskoj ne tvrde da zločina nije bilo, a Josipović je posle presude isticao potrebu da se kazne stvarni krivci. Krivica Hrvatske je što do sada njeno pravosuđe nije kažnjavalo krivce, ali presuda ne bi smela uticati na odnose Zagreba i Beograda, priča Džakula.
Na pitanje da li očekuje da će Hrvatska procesuirati sve zločine iz "Oluje", kao što su to najavili premijer Milanović i Josipović, kratko je odgovorio da je "vreme za efikasan pritisak na Hrvatsku da ispuni svoje obveze uglavnom propušteno".
Posle sukoba Josipovića s predsednikom Srpskog narodnog vijeća (SNV) Miloradom Pupovcem, stekao se utisak da ste vi i SDF postali predsednikovi favoriti među Srbima u Hrvatskoj. Kakav odnos imate?
- Predsednik je studiozan čovek koji je verovatno pratio šta smo ja i moji saradnici govorili i pisali o stanju Srba u Hrvatskoj, o problemima uspostavljanja političkog monopola u toj zajednici i sprečavanju njene pluralizacije. Hrvatski model manjinske zaštite ima tri temelja: parlamentarnu zastupljenost manjine, srazmernu zastupljenost u telima lokalne samouprave i manjinsku samoupravu kao telo civilnog društva. Pupovac je instrumentalizovao Samostalnu demokratsku srpsku stranku (SDSS) i pod svoju kontrolu doveo sva tri stuba. On se poigrava i modelom "sukoba niskog intenziteta", jer mu odgovara napetost između većine i manjine, a srpsku zajednicu održava u poziciji nacionalnog geta. Josipović je u polemici s Pupovcem samo ponovio stvari koje SDF govori godinama. Priče da bi SDF, ili ja lično, stekao povlašćen položaj kod predsednika, da budem njegov "lični Srbin", sasvim su neutemeljene optužbe.
Predsednik zaista podržava pluralizam u srpskoj zajednici.
Da li su SDF i Džakula i SNV i Pupovac rivali?
- SDF je organizacija civilnog društva, a temeljno načelo delovanja u civilnom društvu je ravnopravna saradnja. U poslovima koje smo radili, od pomoći povratnicima, zagovaranja povratka i povratničkih prava, preko istraživanja o funkcionisanju mehanizama manjinske zaštite i (ne)efikasnosti pozitivne diskriminacije manjina u zapošljavanju, do izveštaja o stanju manjinske zajednice, borbi za obrazovanje na manjinskom jeziku i pismu i pravo na korišćenje srpskog jezika i ćirilice u komunikaciji s vlastima niko nam nije bio rival. Ali Pupovca i njegove kolege nismo sretali na istom poslu. Kako su oni opstruisali ono što smo radili, mislim da su oni nas doživljavali kao konkurenciju.
Saradnja s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem...
- Srbi iz Hrvatske nisu automatski građani Srbije i ne učestvuju na izborima u Srbiji. Lako je razumeti da oni koji su odlučili da se nikada ne vrate u Hrvatsku u Srbiji zagovaraju tvrd stav prema Hrvatskoj, a da mi koji živimo u Hrvatskoj želimo da odnosi Zagreba i Beograda budu što bolji. Iz pozicije civilnog društva i manjinske organizacije teško je bitnije doprineti razumevanju dveju država, ali uvek sam činio sve da tome doprinesem. Zato sam ponosan što sam bio na inauguraciji predsednika Nikolića, a vrlo bih rado doprineo da se između njega i predsednika Josipovića uspostavi dijalog. Budu li predsednici to hteli, vrlo ću rado učiniti sve da se smanji trenutno nerazumevanje među njima dvojicom.
Od lidera RSK do "izdajnika Srba"
Džakula je bio potpredsednik Vlade Republike Srpske Krajine, nazivali su ga miljenikom ambasade SAD u Zagrebu, ali i izdajnikom Srba jer je prisustvovao godišnjici "Oluje"... Kako se pomirio sa svojom prošlošću? - Nastojim da doprinosim interesima srpske zajednice, a ne da pomoću kompromisa ostvarujem dobrobiti za sebe i stvaram neprijatelje, pa sam za jedne najžešći četnik, a za druge verovatno agent službi i štićenik međunarodnih institucija. Naravno, nisam ni jedno ni drugo. Bio sam u sukobu sa svim totalitarnim režimima, s Tuđmanovim, Martićevim i Babićevim. Međunarodna zajednica podržavala je moje i delovanje mojih saradnika, više neposredno posle rata kad je situacija bila napetija nego danas. Konzistentan sam i ne treba da se mirim ni sa kim, a pogotovo ne sam sa sobom. |
