Planina sa 77 izvora

Pesnici i oni koji su pohodili Komove neprestano se utrkuju da što lepše i maštovitije opišu to "carstvo ljepote, visine i tišine", taj "vasojevićko-kučki Ararat", taj "troglavi nebotik", tu lepotu koju priroda ovde nije štedela dok je, kako bi rekao veliki hodoljub i pisac Zuko Džumhur, "u svom pijanom mahnitanju svijet stvarala".

Izvor Ljuban

Jedan od onih nebrojenih koji su se laćali pera u želji da opišu Komove, koji je o Komovima i knjigu napisao, bio je profesor Bogdan Labović iz podkomskog sela Bare Kraljske.

Čovek kojem su Komovi bili prvi vidik kad je ugledao ovaj svet pre 63 godine, doživeo je da mu Komovi budu i poslednji vidik kada je prošlog leta nesrećnim slučajem stradao na ovoj planini. 

DOBROĆUDNI GROMOVI
Izdvajajući retkosti i neponovljive osobine Komova, Bogdan Labović, pored ostalog, ovu planinu poredi sa najakustičnijom pozorišnom dvoranom u kojoj se čuje i najmanji šum, u kojoj i najmanji kamen kojeg divokoza pomeri u nekom od točila i urvina, odlegne kao puška.

I Labović, kao i mnogi drugi putopisci sa Komova, tvrdi da su retke planine na kojima je izlazak sunca lepši nego na Komovima. Oni, pak, koji su imali sreća da se u zoru, pre izlaska sunca, nađu na nekom od tri glavna komska vrha, dakle na nadmorskoj visini od skoro 2.500 metara, kažu da se odatle mogu videti sve planine od Durmitora i Ljubišnje do Avale i Kopaonika na jednoj i od Prokletija i Rumije, do Lovćena i Orjena na drugoj strani. Komovi samo u toku jednog dana najmanje sedam puta menjaju boju. Ovde kao da su se godišnja doba nekako pomešala, pa nije nikakvo iznenađenje da se u ranu jesen pojavi visibaba, kaćunica ili jagorčevina, vesnici ranog proleća, ili da se usred leta zabeli mladi sneg.

Sve to, opet, ima veze sa neobičnim klimatskim osobenostima ove planine. Na Komovima sneg nikada ne kopni i stari smetovi u uvalama ispod vrhova uvek dočekaju novi sneg. Ovde, inače, nema nijednog meseca u godini kad se ne pamti da je pao sneg ili osvanula slana, a nije retkost da u julu ili avgustu, temperatura sa 25-30 stepeni za samo nekoliko sati padne ispod nule.

Ni izvor Margarita nikad ne presušuje

Zanimljivo je svakako i to da na Komovima, kažu, do sada nije zabeleženo niti to iko pamti da je neko poginuo od groma, iako je poznato da je dovoljno da se nad ovom planinom tokom proleća i leta samo navuče oblačak, pa da se nad njegovim vrhovima za čas ukrste munje i zatutnje gromovi.

Na Komovima nema nijednog dana u godini kad ne duva vetar. Obično je to, posebno tokom proleća i leta, onaj tihi prijatni povetarac. On, međutim, odjednom zna da pomahnita i pretvori se u pravi orkan koji premeće kolibe i čupa viševekovne borove, munike i molike koji na Komovima mogu da se sretnu i na visinama iznad 2.200 metara ili da opusti i polomi prave prašume u podnožju planine. Prirodnjaci i naučnici su, inače, u prebogatom carstvu biljnog sveta na Komovima otkrili čak 10 endemičnih biljnih vrsta.

Za razliku od mnogih drugih planina, Komovi su izuzetno bogati vodom. Zanemarujući one silne izvore, reke i potoke koji se pene u podnožju planine, spomenuću one koji su zaista izuzetna retkost, žive i nepresušne, koji izviru na visinama iznad 2.000 metara. Pesma kaže da ih ima 77. Možda je to uveličavanje kao u svakoj pesmi, ali tri s kojih sam letos, polovinom jula, pio vode i divio se tom čudu neviđenom, dovoljni su za najlepšu pesmu.

SVATOVSKO GROBLJE
Vasojevići taj prelepi krajolik valovitih livada između crnogoričnih i listopadnih mrčava u podnožju golometnih planinskih nebotika Koma vasojevićkog zovu planina Ljuban. Reč je o prostranim, uvek zelenim pašnjacima na severozapadnim padinama ove gorostasne planine. Nekada je ovde bilo desetak živih, gusto naseljenih katuna, ali su oni sada dobrano opusteli baš kao i svih šezdesetak ostalih na Komovima uopšte.

Na Ljubanu su, tako, ostali istoimeni izvor ledene vode i izuzetno retki žuti cvet jablan neponovljivog mirisa, koji, nažalost, sada samo miriše u starim setnim pesmama i u njegovom mirisu, baš kao i u ledenoj vodi izvora Ljuban, uživaju sve stariji i ređi čobani i čobanice i takođe sve ređi namernici.
Najlepša i najpopularnija narodna pesma na Komovima, koju je od zaborava sačuvao Bogdan Labović, povezuje Ljuban i njegov istoimeni izvor sa drugim, još poznatijim izvorom i katunom - sa čuvenom Margaritom. I Margarita je voda koja nikada nije presušila, iako je na nadmorskoj visini većoj od 2.000 metara. Bog sami zna kako je dobila ime. Ili po istoimenom tamnoplavom cvetu koji tokom leta ukrasi ovaj prostor, ili po nekoj lepoj, a nesrećnoj čobanici Margariti koja je imenom svojim zakitila i cvet i vodu i katun.

Na katunu Margarita, na ovoj velikoj raskrsnici na Komovima, postoji i takozvano svatovsko groblje. Po legendi, ovde se nekoć srelo dvoje svatova. Kako ni jedni ni drugi nisu hteli da popuste i sklone se s puta, sevnule su grke reči, a onda i oružje. Na kraju su u životu ostale samo nesrećne neveste - navodno su se zvale Mara i Todorica - koje su se, kad su videle polom svatova, da su ostale bez mladoženja i devera, uzele za ruke i poskakale niz obližnje litice koje se od tada do danas zovu Marina i Todoričina stena.

A kad su izvori na Komovima u pitanju, najveće čudo ipak predstavljaju takozvani Crni izvori na Rogamu, podno Koma kučkoga, živa voda koja se nesumnjivo javlja na najvećoj nadmorskoj visini. U pitanju je, u stvari, nekoliko izvora koji nikada ne presuše. Izviru ispod ogromne stene uvek okićene nekim bujnim žutim cvetovima. Staču se i sabiraju u potočić koji strmim kamenitim koritom, pocrnelim od ledene vode, hita niz planinu da utoli žeđ sve ređih čobana i njihovih malenih stada, sve malobrojnijih krda govedi i dželepa konja.

Sva dosadašnja merenja su pokazala da temperatura vode na Crnim izvorima ni tokom najžešćih ilinskih pripeka ne prelazi dva stepena i da zato spadaju među najstudenije prirodne vode na planeti. A vodom ih, po svemu sudeći, poji veliki smet u uvali Veliki zagon na Komu kučkom iznad izvora, koji nikada ne kopni.