"Ništa bez odobrenja generala Mladića"
Svedočeći protiv Ratka Mladića bivši komandant Unprofora Majkl Rouz izjavio je danas pred Tribunalom u Hagu da je Vojska Republike Srpske, pod Mladićevom "apsolutnom kontrolom", nesrazmerno granatirala Sarajevo pri čemu su stradali civili.
Rouz koji je komandant Unprofora bio između januara 1994. i januara 1995, izjavio je da je Mladić kontrolisao artiljerijske i snajperske napade na grad, a da su opsadu Sarajeva lideri bosanskih Srba koristili kao sredstvo pritiska na muslimanske vlasti u gradu, Unprofor i međunarodnu zajednicu.
"Ništa se na vojnom planu nije moglo dogoditi bez Mladićevog ovlašćenja ili znanja", naznačio je svedok, dodajući da su sve odluke donošene na "vrhu piramide" vlasti na Palama na kojem je s Mladićem bio i Radovan Karadžić. Britanski general je istakao da je Mladić imao "totalnu kontrolu" nad podređenima, da je često predvodio ofanzive na terenu i da je kontrolisao "svaki snajper" u VRS.
|
Rouz je potvrdio i da su prvi nalazi francuskih istražitelja na Markalama sugerisali da je granata bila ispaljena sa položaja ABiH, ali da je kasnije to "postalo manje jasno".
Rekao je i da je generalu ABiH Jovanu Divjaku zapretio da će to objaviti ukoliko ABiH ne prihvati da ukloni tešku artiljeriju iz grada posle čega je Divjak dao svoj pristanak.
Iako su prihvatile zonu isključenja teškog oruđa, obe strane su "varale" zadržavajući artiljeriju, ali je "bilo važno da je nisu upotrebljavale", bar neko vreme, izjavio je Rouz.
Upitan da li su tokom njegovog mandanta lideri bosanskih Srba "iskreno želeli mir", britanski general odgovorio je potvrdno, objašnjavajući, međutim, da je to prvo bilo uslovljeno njihovom "vojnom prednošću", a posle vašingtonskog sporazuma činjenicom da se ta prednost topi pred napadima muslimansko-hrvatskih snaga. |
Kada je Rouz u januaru 1994. stigao u Sarajevo, grad je, po njegovom svedočenju, bio "bez svetla, vode i struje", zato su bosanski Srbi njihovo uskraćivanje i blokadu humanitarnih isporuka koristili kao pritisak na muslimansko vođstvo da prihvati primirje pod njihovim uslovima. Po dolasku, rečeno mu je da civili ginu od granata ispaljenih sa srpskih položaja u šta se ubrzo i sam uverio.
Granatiranje i snajperska paljba kao i blokada humanitarnih isporuka bili su stalna tema Rouzovih razgovora sa Mladićem i Karadžićem. Na proteste komandanta Unprofora, oni su "uobičcajeno odgovarali da samo uzvraćaju na vatru iz Sarajeva". "Nesrazmernost s kojom su uzvraćali na tu vatru, međutim, potkopavala je verodostojnost njihovih tvrdnji", kazao je Rouz.
Kao ilustraciju preterane vatre VRS, rekao je svedok, "trebalo je samo pogledati Dobrinju koja je bila potpuno razorena i u kojoj su ljudi živeli u podrumima". "Čak i kada bi mačka prolazila ulicom, gađala bi je artiljerija", naveo je on.
Posle prve eksplozije na pijaci Markale koja je 5. februara 1994. ubila 66, a ranila 140 građana, bila je uspostavljena zona isključenja teškog oružja u krugu od 20 kilometara oko Sarajeva posle čega je, kako je Rouz posvedočio, granatiranje prestalo i "izgledalo je da se život vraća u grad".
Postizanjem antisnajperskog sporazuma avgusta te godine, situacija se dodatno poboljšala, ali je s jeseni te godine, međutim, došlo do obnove neprijateljstava.
Nakon napada aviona NATO na položaje VRS oko Goražda, Mladić je "dva meseca odbijao da razgovara sa Unproforom", smatrajući da su snage UN neprijateljske. VRS je zatim zaustavljala humanitarne konvoje i uzimala taoce iz redova Unprofora. "Taoce su izlagali blizu svojih vojnih objekata, nadajući se da će tako odvratiti napade NATO", kazao je Rouz.
Uzimanje pripadnika međunarodnih snaga, optužnicom je, takođe, stavljeno na teret Mladiću.
Dok ga je unakrsno ispitivao Mladićev branilac Branko Lukić, Rouz je potvrdio da nije znao tačan raspored snaga i komandi Armije BiH u Sarajevu.
Na sugestiju Lukića da onda nije mogao ni znati da li je vatra VRS selektivna ili ne, svedok je uzvratio da Unprofor imao mandat da dostavlja humanitarnu pomoć i pomaže uspostavljanje mira, uz saglasnost zaraćenih strana, te da se stoga nije bavio skupljanjem informacija o suprotstavljenim snagama.
Rouz je svedočio da je tadašnji potpredsednik Predsedništva BiH Ejub Ganić "organizovao tajnu policiju koja je otvarala snajpersku vatru na tramvaje" u Sarajevu.
Potvrdio je i da tuzlanski aerodrom nikada nije otvoren za dostavljanje humanitarne pomoći zato što je predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović odbio da isporuke tamo nadgledaju i srpski "inspektori". Izetbegović je, kako je izjavio
Rouz, rekao da će "radije gledati 10.000 Bosanaca kako umiru od gladi
nego da prihvati ijednog Srbina na bosanskoj teritoriji".
Vlasti u Sarajevu protivile su se i ideji o demilitarizaciji grada "u strahu od zamrzavanja linija razdvajanja koje bi zatim mogle postati granice", kazao je svedok.
Na Lukićevu sugestiju da su "Muslimani bili za produžetak rata", Rouz je odgovorio da su vlasti u Sarajevu "u jednom trenutku 1994. napustile mirovni proces nakon što su Amerikanci naoružali i obučili njihove snage posle postpisivanja muslimansko-hrvatskog sprorazuma u Vašingtonu".
"Oni su smatrali da je povratak ratu u njihovom interesu. Moje uverenje je bilo da je to potpuno pogrešno i to sam rekao Izetbegoviću i Ganiću", izjavio je Rouz.
Kazao je da Unprofor nije imao saznanja na koji je način oružje dopremano u BiH, jer je "NATO kontrolisao vazdušni prostor i nas nije obaveštavao". Unprofor nije kontrolisao ni kopnene puteve "zato što nije bio vojni okupator", dodao je Rouz.
Rouz je izjavio da nije imao dokaza da se oružje doprema kroz tunel ispod sarajevskog aerodroma i putevima preko Igmana, ali je sugerisao da su, osim Unprofora, i drugi međunarodni faktori "pregovarali i sklapali poslove" sa vlastima u Sarajevu.
Kroz niz pitanja o eksplozijama na Dobrinji u kojima je 4. februara 1994. stradalo osam osoba uključujući i decu, a ranjeno 18 građana, i na pijaci Markale, sutradan, Mladićev branilac je sugerisao da Unprofor nikada nije mogao tačno utvrditi odakle su granate ispaljene.
Svedok je odgovorio da u to vreme oko Sarajeva nisu bili raspoređeni radari koji bi mogli odrediti mesto ispaljenja i da je stoga određivanje ko je ispalio granate bilo "neprecizna delatnost". Ostao je, međutim, pri iskazu da je istraga pokazala da su granate na Dobrinju doletele iz pravca položaja VRS.
General Rouz sutra će nastaviti da odgovara na pitanja Mladićeve odbrane.
