Pacovski kanali (8): Aranjoš stiže u Buenos Ajres
U zavodu Svetog Jeronima u Rimu za to vreme odigravao se unutrašnji sukob. Star i oboleo dr Juraj Madarec je umirao, a na čelo Zavoda je imenovan zakleti Draganovićev neistomišljenik dr Kokša. Pošto je smenjen sa mesta sekretara Hrvatske bratovštine sveti Jeronim Draganoviću je naloženo i da se iseli iz Zavoda.
Zabranjeni su mu bili kontakti sa policijom Italije, nije više mogao da putuje u izbegličke kampove. Ugled Draganovića u Rimu se srozavao svakim danom. Smrću Pape Pija XII, 1958. godine, Krunoslav Draganović nije izgubio samo istomišljenika, već i indirektnog zaštitnika. Posle smrti Pija XII, na čelo katoličke crkve dolazi Papa Jovan XXIII koji inicira reformu crkve (Drugi vatikanski koncil).
Posle njegove smrti novi papa postaje Pavle VI koji potvrđuje diplomatske odnose sa SFR Jugoslavijom. Ovakav sled međunarodnih događaja i definitivno je Rimokatoličku crkvu ogradio od nekada bliskih veza sa fašistima.
Zagrebački kardinal Franjo Šeper iz Zagreba biva poslat u Vatikan i to na odgovornu dužnost predsedavajućeg Kongregacije za doktrinu vere, što je dužnost u rangu državnog sekretara, znači, odmah iza pape. Kardinal Šefer nije baš bio zagrejan za podršku ustaškoj emigraciji. To je izazvalo da se ektremni lobi sveštenika bliskih ustašama udruži u neformalnu grupu koja će nastaviti svoju borbu. Formirana je Grupa Groteferata.
Sklonite poglavnika!
Inspektor Josip Špebaz satima je Draganoviću predočavao ustaške zločine, posebno s početka rata. Ponavljao mu je beskrajno imena ljudi koji su naređivali klanja, koji su naredbe sprovodili i ljudi koji su u tim klanicama skončali. Inspektor se u ispitivanju naročito oslonio na iskaz Ljube Miloša koji je na suđenju posle propasti terorističke akcije "10. travanj" naveliko govorio da je Draganović sve znao, čak više puta i finansirao tajne operacije.
Kad je postalo izvesno da od restauracije NDH nema ništa, ustaške vođe u emigraciji su gledale kako da konačno zbrinu sebe. Krajem 1948. godine, Krunoslavu Draganoviću je u posetu stigao kurir iz Vatikana. U ruci je nosio kratku poruku na kojoj je pisalo: "Sklonite poglavnika!" I ništa više. Čak ni potpisa nije bilo na papiru. Ali, Draganoviću je i konačno postalo jasno da Vatikan više ne želi i ne može prećutno da odobrava Pavelićevo skrivanje po samostanima u Italiji. I Draganović je počeo pripreme.
Poslao je glasnika koji će Paveliću saopštiti da se spakuje jer odlazi iz samostanske neizvesnosti u poraženoj Italiji, u argentinsku izvesnost pod zaštitom tamošnjeg režima. "Zlatni sveštenik" se lično pobrinuo da Pavelić dobije pasoš sa lažnim imenom i dozvolu vlasti Argentine za ulazak u zemlju. Kada su sve formalnosti završene, jednoga dana su se na italijanski brod Sestrijere popela dva čoveka. Jedan je bio Krunoslav Draganović, a drugi Ante Pavelić u čijem pasošu je pisalo ime Pal Aranios. U ruci je držao kartu za kabinu broj 16.
Tito i rovito jajePrema izveštaju CIC, Draganović u Rimu često menja mesto boravka, znajući da Tito nastoji da ga se dočepa. Kako to nalažu pravila, američki obaveštajac je u izveštaj uneo i neka zapažanja o navikama i ponašanju Draganovića:
Govori tečno italijanski s jugo-akcentom, govori i nemački, kaže da mu je maternji hrvatski jezik, a da bi srpski govorio samo ako je nužno. Vrlo je direktan i jasan dok govori." |
Brod Sestrijere isplovio je za Buenos Ajres 6. novembra 1948. godine, gde stiže 2. decembra. Na dočeku, odabrani ustaški emigranti su se utrkivali ko će bivšem vođi pokloniti veću pažnju. Poglavnik se nije krio u Argentini poput nacista. Držao je govore u katoličkoj hrvatskoj parohijskoj hali na Avendi Belgramo broj 1151. U tim prilikama je upozoravao hrvatske iseljenike da ne uzimaju argentinsko državljanstvo, kako bi mogli brzo da se vrate u domovinu, nezavisnu i oslobođenu, kada za to dođe vreme.
Vatikan u "hladnom ratu"
Rimska kurija je mogla da odahne videvši da je Draganović shvatio da sugestija da lično otprati Pavelića znači i njegovo udaljavanje iz Vatikana oko kojeg je sve vrvelo od britanskih i američkih agenata koji su bili sve nestrpljiviji u želji da se domognu krupnih Hitlerovih saveznika. U međuvremenu mnogo toga se promenilo u Rimu, čak i u Vatikanu. Papa Pije XII opredelio se za tihi sukob sa komunističkim vladama i time zapravo postao jedan od protagonista "hladnog rata".
Jugoslovensko-vatikanski odnosi su se dalje zaoštravali. Komunisti su dugo izbegavali da uhapse nadbiskupa Alojzija Stepinca, ne želeći da na taj način iritiraju ionako još rovitu posleratnu situaciju u Hrvatskoj.
Ali, Stepinac nije imao mira, pa se prilikom jedne procesije, koju je predvodio u Mariji Bistrici, narod suprotstavio vojsci koja je procesiju obezbeđivala od gnevnog ostatka stanovništva, naklonjenog komunistima. Posle tog incidenta, jugoslovenske vlasti nisu imale kud i Stepinac je uhapšen, osuđen na 11 godina zatvora i poslat na izdržavanje kazne u Lepoglavu.
Vatikan se ražestio, pa je usledilo i guranje prsta u oko Titu. Na vanrednom zasedanju kurije 17. decembra 1952. godine, Stepinac je unapređen u zvanje kardinala. Jugoslavija je odgovorila prekidom ionako krhkih diplomatskih odnosa sa Vatikanom. Emigracija je likovala, Draganović živnuo, ali se entuzijazam izgubio kada su svi shvatili da Stepinčevo unapređenje suštinski ne menja ništa.
Dinamo i dr FabijanoU razgovoru s američkim agentom Frankom, tokom novog regrutovanja za američke obaveštajce, Draganović je nadugo i naširoko govorio o brutalnosti Titovog režima, o tome kako su komunistički odredi za likvidacije pobili 35.000 ljudi odmah posle rata, te kako je lično pokrenuo istragu o tim zločinima.
|
