Vrginmost se vratio u Gvozd

Do raspada bivše SFRJ opština Vrginmost na Kordunu imala je dvadesetak hiljada stanovnika, od kojih više od 70 odsto bilo Srba i tada je obuhvatala teritoriju još dve sadašnje opštine, Topusko i Lasinje. Sada na tom prostoru živi tri puta manje stanovnika.

Branko Jovičić, načelnik opštine Gvozd

 

U "Oluji" su otišli Srbi, a hrvatske vlasti su se potrudile da na svaki način zatru i tragove njihovog postojanja. Vrginmost je preimenovan u Gvozd, pa je i opština dobila novo ime. Srbi povratnici godinama su pokušavali svom mestu da vrate ime. Načelnik opštine Branko Jovičić kaže da su tek ove godine uspeli su da gradiću vrate ime, ali je opština i dalje Gvozd.

Desetak godina, od 2001. kada se na ovo područje vraća više Srba izbeglih u Oluji, traju pokušaji da se ispravi ta nepravda. Srbi su u to vreme ponovo postali većinski narood u opštini i na lokalnim je izborima pobeđen, do tada neprikosnoveni, HDZ-e.
Već je tada pokrenuta incijativa za vraćanje mestu starog imena. Takvu odluku je donelo Opštinsko veće, u kojem su većinu činili Srbi. No, Ured državne uprave u Sisku ocenio ju je nezakonitom, što je potvrdio i Ustavni sud Republike Hrvatske.

Upornost se ipak isplatila?

Sve je to mirovalo do početka ove godine, kada je u državi vlast preuzela leva koalicija, predvođena SDP-om. Oni su nam dali signal da ponovo pokrenemo incijativu za vraćanje imena našem mestu. Nekako u martu smo održali sednicu Opštinskog veća, na kojoj smo pokrenuli taj proces, posebno vodeći računa da ispoštujemo zahtevnu zakonsku proceduru, iako se oni koji su ime menjali zakona nisu držali.
 

A što ste vi uradili?

Prvo smo pitali građane za mišljenje. U opštini imamo 19 naselja, organizovanih u sedam mesnih odbora. Od tih sedam mesnih odbora, šest je podržalo predlog za vraćanje starog imena opštinskom centru, a samo je Mesni odbor tada još Gvozda, u kojem većinu čine naseljeni Hrvati, bio protiv.

Posle takve podrške, već smo u junu održali sednicu opštinskog veća i formalno doneli odluku o vraćanju imena Vrginmostu i takvu smo odluku ponovo, kao što Zakon nalaže, uputili Uredu državne uprave u Sisku i, nakon njihovog zelenog svetla, objavili je u Službenom listu. Posle toga pristupili smo i njezinoj realizaciji.

Tu su već počeli problemi?

Tačno. Zapelo je već na sledećoj stepenici, kod Hrvatskih cesta, kojima smo uputili zahtev da promene table na prilazima Vrginmostu. Oni su se našli pozvanima da primete da mi, mimo zakona, menjamo imemesta, pa su tražili mišljenje od Ministarstva uprave.

Jesu li se samo oni našli pozvanima da sude o tome?

Bilo je još i žalbi na dva parlamentarna odbora, saborskom Odboru za žalbe i Odboru za lokalnu samoupravu.

Međutim, u septembru smo dobili mišljenje Ministarstva uprave, u kojem stoji da je naša odluka o vraćanju imena Vrginmostu donesena na zakonit način. Bilo je to dovoljno da se u Hrvatskim cestama predomisle i 23. oktobra postave table Vrginmosta na predviđenim mestima. Tako je ta trakavica uspešno okončana, iako nas još čeka pola posla- da i opštini vratimo staro ime.
 

Zar to nije moglo ići u paketu, zajedno?

Nije, jer je reč o dva zakona, Zakonu o ulicama, trgovima i naseljima i Zakonu o područjima opština, gradova i županija.

Jesu li se protivnici vraćanja imena baš tako mirno predali?

Bilo je protesta i nešto buke, nekoliko dana je i policija morala čuvati novopostavljene table. Ali je sve to, manje više, uvezeno sa strane, uz nekoliko lokalnih bukača. Protivnici vraćanja starog imena podneli su tužbu i Ustavnom sudu, ali sve to i nema neku težinu, niti izgleda da išta promeni.

I crkveni krugovi i HDZ-e nisu podržali tu incijativu?

Iskreno mislim da je to bila tek njihova predstava da se ne bi zamerili svojim pristalicama. Ostalo je to na nivou dnevnih potreba i sakupljanja jeftinih poena, političkih i verskih.

U toj halabuci baratalo se i „istorijskim“ argumentima?

Tačno. Bilo je plasirano i mnogo dezinformacija i kvaziistorijskih nebuloza od „stoljeća sedemog“. A istina je da ovde i nije bilo naselja do 1688. Godine, kada su sagrađene prve kuće, a izvesni Krajišnik, koji se prezivao Vrga, sagradio je most preko Trepče,pa je i naselje po njemu prozvano Vrginmost. Desničari su obmanjivali svoje neupućene pristalice da je naselje u srednjem veku bilo hrvatsko i da se zvalo Gvozd. Što je jednostavno laž.

Ipak Gvozd nije potpuna izmišljotina?

Nije. Gvozd se zvala gora, sve dok u njoj u 11. veku, po predaji, nije poginuo poslednji hrvatski kralj Petar Svačić i tada je narod prozvao Petrova Gora. Srbima, koji su ovde stoljećima bili dominantna većina, nikada nije palo na pamet da joj vrate staro ime Gvozd, a neki su Hrvati iskoristili prvu priliku, posle Oluje, da izbrišu Vrginmost. A imamo mi tu i Jurina brda, pa se niko od Srba nije dosetio da im promeni ime u Jovina brda.

Osam godina ste prvi čovek još uvek opštine Gvozd, pa niste sve to vreme radili samo na vraćanju imena Vrginmostu?

Naravno, bilo je mnogo i drugih poslova, projekata koji su Vrginmostu dali potpuno novi izgled i kvalitet. Nnajviše smo radili na infrastrukturnim projektima, vodovodu, asfaltu,kanalizaciji, uređenju zgrada, izgradili smo tržni centar, pijacu, osnovali i razvilikomunalno preduzeće...

Ovih desetak godina obeleženo je razvojem, ali i teškim danima,kada smo jedva preživljavali. I poslednje dve godine pritiska nas kriza. Ljudi su ostali bez posla, porezni prihodi su drastično pali. Rekao bi da smo dodirnuli dno i sada možemo samo gore.

Sa kojim ljudskim resursima?

To je naš najveći problem i to bi nas na kraju moglo potpuno paralizovati. Opština se prostire na 212 kvadratnih kilometara, a po zadnjem popisu na tom prostoru živi tek tri hiljade stanovnika. Četiri puta je to ispod donje granice, nužne za normalno funkcionisanje jedne opštine. Kako da u takvoj situaciji budemo uspešni i hvatamo korak sa drugima. A još k tome imamo izuzetno lošu demografsku strukturu stanovništva, gde dominira staračka populacija. Ko da nam puni opštinski budžet.

Pa možda masovniji povratak izbeglih Srba?

Pa slušamo u poslednje vreme da se sa najviših mesta najavljuju neke pozitivne promene u politici povratka srpskog stanovništva u Hrvatsku. Ali tu ne treba biti euforičan i uzimati to zdravo za gotovo. Nažalost, propuštene su brojne prilike a i prošlo je previše vremena, da bi sada verovali u povratnički bum.

Može li skori ulazak Hrvatske u EU dovesti do nekih promena na tom planu?

Možda ta okolnost i opredeli za povratak neke naše ljude. Mnogo je Srba sa ovog područja izbeglo, ali su vremenom emocije prema zavičaju prilično splasnule. Sada ih na promenu adrese može pokrenuti samo interes, izgledna prilika da bolje žive. Ako je to u zavičaju, tim bolje. Kada Hrvatska uđe u EU, možda će naši ljudi uvideti da će ovde ili odavde lakše rešiti svoja egzistencijala pitanja, nego što ih sada rešavaju u Srbiji ili Republici Srpskoj.

Ulazak Hrvatske u EU, ako sam vas dobro razumeo, može i ovim krajevima doneti bolje šanse?

Sigurno. U to uopšte ne sumnjam. Samo bi to moglo dovesti do značajnijeg povratka. Neki će se vratiti makar da bi odavde lakše ponovo otišli ali na neke evropske destinacije, a neki možda i ostanu. Posle toliko godina izbeglištva, pogotovo se oni mlađi ne rukovode emocijama i nostallgijom, već ih pokreće pragmatizam. A on bi mogao presuditi i kod onih koji imaju kritičan i čak negativan odnos prema Hrvatskoj.

Čini li hrvatska država išta za ove krajeve?

Država se tu nije pretrgla, ali je činjenica kada je njoj išlo dobro, da smo i mi to osetili. U proteklih desetak godina neki mlađi povratnici su na svojim imanjima, ni iz čega, podigli raspektabilne farme i pokrenuli ozbiljne poslove. Sada su i oni u problemima jer je u problemu i država.

Uz to,ne treba prećutati ni činjenicu da se država prema našim krajevima odnosi mećehinski. Više kao zla maćeha, nego kao brižna majka. A i mi smo na to već navikli jer nismo bili maženi ni u bivšoj državi. Samo što smo ranije bili razvrstani u nerazvijena područja, a sada nas cinično svrstavaju u „područja odposebne državne skrbi“. Kako se država o nama brine suvišno je i govoriti.