Oficirima JNA odšteta za stanove
Ustavni sud BiH utvrdio je u subotu povredu prava na imovinu u više predmeta "stanova JNA", a prema principima utvrđenim u presudama Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima Đokić i Mago protiv BiH i svojoj ranijoj odluci u kojoj se bavio pitanjem vojnih stanova.
Podsetimo, Evropski sud za ljudska prava je još u maju 2010. godine doneo presudu prema kojoj BiH mora u roku tri meseca, od dana kada presuda postane konačna, Branimiru Đokiću, bivšem oficiru JNA, da isplati 60.000 evra na ime materijalne i 5.000 evra na ime nematerijalne štete, kao i 200 evra za troškove.
Nemogućnost da se Đokiću vrati predratni stan u Sarajevu, prema odluci Suda u Strazburu, predstavlja kršenje odredaba Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovan u slučaju Đokić, Sud je utvrdio da je ovom oficiru bivše JNA onemogućen povrat stana "samo zato što je ostao u JNA", iako nema indicija da je on učestvovao u ratu ili ratnim zločinima. Na presudu je uticala i činjenica da Đokić nije imao stan u Srbiji.
Evropski sud za ljudska prava, u maju ove godine, takođe je naložio BiH da Ljeposavi Mago, Jovanu Radoviću i Vasi Krstevskom isplati 240.000 evra za tri oteta vojna stana.
Zvonko Mijan, registar Ustavnog suda BiH, objasnio je da odluka Ustavnog suda BiH znači da su prihvaćene apelacije aplikanata u pogledu vojnih stanova, odnosno "da je Ustavni sud BiH utvrdio povredu prava na imovinu zbog toga što su aplikanti lišeni imovine, odnosno povratka u stanove i odgovarajuće naknade za lišavanje imovine".
Useljavaju svoje generaleS druge strane, Federacija je dobar deo vojnih stanova dodelila na korišćenja svojim funkcionerima. Na spisku korisnika jednog od 14 stanova, koje hitno treba rešiti, nezvanično, nalazi se i Nedžad Ajnadžić, bivši general Armije BiH i dojučerašnji ministar za boračka pitanja u Kantonu Sarajevo, te nekadašnji načelnik oružanih snaga BiH Sifet Podžić. |
- Ustavni sud BiH ranije je kao i Evropski sud zaključio da javna vlast nije u obavezi da vrati stanove, ali je u obavezi da kao alternativu uplati odgovarajuću pravičnu naknadu. Ranije je dat zadatak Vladi Federacije BiH da utvrdi u novom zakonu kolika će biti ta naknada - istakao je Mijan.
Prema njegovim rečima, treba voditi računa i o standardu koji je uspostavio Evropski sud, a to je da nosioci stanarskog prava koji su stekli ekvivalentno pravo u zemljama bivše SFRJ nemaju pravo na naknadu.
On je naveo da aplikanti mogu biti svrstani u dve grupe - jedni su oni koji su imali javno obavezujući kupoprodajni ugovor i drugi koji nisu imali kupoprodajni ugovor, ali su bili u statusu nosilaca stanarskog prava.
Na sudu u Strazburu protiv BiH se trenutno vodi oko 500 slučajeva vezanih za vojne stanove. Oni će prvo morati da dokažu da su otkupili stan pre rata, da nisu učestvovali u ratu ili ratnim zločinima u BiH, te da u Srbiji danas nemaju vlastiti stan.
