Partizani i četnici, nikad jednaki
Partizani i četnici nikada ne mogu biti izjednačeni, jer su u Drugom svetskom ratu imali sasvim različite uloge, poručeno je sa petog kongresa Saveza boraca Narodnooslobodilačkog rata i antifašista Crne Gore, koji se danas održava u Podgorici.
Potpredsednik SUBNOR-a Crne Gore Zuvdija Hodžić, u uvodnom izlaganju je rekao da "niko ne može pomisliti, ni zamisliti, da se u Crnoj Gori izglasa zakon koji bi izjednačio partizane i četnike".
Predsednik SUBNOR-a Andrija Nikolić je rekao da je pred Crnom Gorom samo jedan put - onaj kojim su Crnogorci krenuli 13. jula 1941. godine i koji je predvodio Josip Broz Tito.
|
Petom kongresu SUBNOR-a Crne Gore prisustvuju predstavnici boračkih organizacija Srbije i Hrvatske, kao i dubrovačke regije, i delegacija ratnih veterana Ukrajine. |
"Naša znamenja su vučedolski barjak (bitka protiv Turaka iz 1876.), zatim, barjak sa Sutjeske komandanta Save Kovačevića i ovaj današnji barjak Crne Gore, čiji je orao raširio krila nad nezavisnom Crnom Gorom", rekao je Nikolić.
Hodžić je kazao da su borci NOR-a voleli Jugoslaviju, za nju su se borili, ali su na referendumu, u maju 2006. godine, glasali za nezavisnu Crnu Goru, jer su shvatili da se Jugoslavija želi pretvoriti u velikosrpski državni projekat.
Prema oceni Hodžića, u današnjoj Crnoj Gori potrebno je više socijalne pravde, privredna tranzicija je bila "loša", a vlast je "inertna" u odnosu na neke atake na državu Crnu Goru.
Antifašizam i Crna Gora
Predsednik Crne Gore Filip "Zato je 13. jul (1941. godine) najveći crnogorski praznik", rekao je Vujanović.
Prema njegovim rečima, bez antifašizma ne bi bilo ni suverene Crne Gore i zato je, kako je rekao, izuzetna čast pozdraviti antifašiste.
"Posebna je privilegija učiniti to na vašem kongresu. Ja to činim |
Kao primer takvih napada na suštinu međuetničkih odnosa u Crnoj Gori, Hodžić je naveo činjenicu da još nije uklonjena metalna crkva sa Rumije kod Bara, koju je pre šest godina postavio mitropolit Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori Amfilohije.
Zbog toga, dodao je Hodžić, na vrh Rumije više ne izlaze vernici tri vere, kao što je to čninjeno vekovima, nego "samo Amfilohijevi zaluđenici".
Crkvu na Rumiji pomenuo je i narodni heroj Jovo Kapičić, u svom pozdravnom govoru.
Kapičić je, u prisustvu predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, predsednika parlamenta Ranka Krivokapića i mandatara za sastav nove vlade Mila Đukanovića, kazao da je sadašnja crnogorska vlast "meka vlast".
Kapičić je takvu tvrdnu objasnio svojim uverenjem da vlast ne reaguje na pokušaje negiranja nezavisne Crne Gore, a posebno na nepoštovanje njenih državnih simbola.
"Ne treba se služiti silom, nego strogim zakonom", rekao je Kapičić. On je kazao da Crna Gora "ima što niko nema, ima 13. juli 1941. godine", ali da ima i svoje "greške". Jedna od njih je, po njegovim rečima, da neki u Crnoj Gori, koji suoduvek tu, kažu za sebe da nisu Crnogorci.
"Ima li Nemca koji kaže 'ja nisam Nemac'? Nema, a kod nas neki kažu, 'ja nisam Crnogorac'", rekao je Kapičić. Dodao je "neka svako bude šta hoće, ali Crnu Goru, njene granice, niko ne sme da dovodi u pitanje".
