Godišnjica stradanja na Markalama
Povodom obeležavanja Dana sećanja na sve stradale građane Sarajeva u periodu 1992-1995. godine, predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić je položio venac na pijaci Markale u Sarajevu.
Na današnji dan 1994. godine od ispaljenog minobacačkog projektila poginulo je 67 Sarajlija, dok ih je 142 teže i lakše ranjeno. Odavanjem počasti žrtvama sa Markala, danas je u Bosni i Hercegovini obeležen i Dan sećanja na sve poginule građane Sarajeva od 1992. do 1995.
Osim porodica poginulih Sarajlija, cveće i vence na spomen-obeležje su položili i predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, član Predsedništva Haris Silajdžić, izaslanik potpredsednika FBiH Mirsada Kebe, Mirza Sulejmanović i delegacija Vlade FBiH.
Predsedavajući državnog predsedništva Željko Komšić je rekao da je "bez obzira na vreme koje je prošlo, nemoguće izbrisati iz pamćenja slike ovog stravičnog događaja“. Rekao je da će slike ovog događaja do kraja života pamtiti, ističući da kao pojedinac ne može da zaboravi, a da "zločincima odgovornim za ovo delo nije spreman da oprosti“.
Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić je rekao da se zločin na Markalama još negira, ocenjujući da se na tome ne mogu graditi "nikakvi odnosi i nikakva budućnost".
"Ovaj zločin, kao i svi ostali, kao i genocid, mora se priznati i izviniti ljudima. Tako se čisti ova rana koju svi osećamo", poručio je Silajdžić.
Za pogibiju velikog broja civila na pijaci Markale, u Haškom tribunalu je u novembru 2006. na doživotni zatvor osuđen Stanislav Galić, nekadašnji komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS-a, zbog zločina počinjenih tokom opsade Sarajeva, između ostalog, i za događaj na Markalama.
Čiji je projektil?
Ciriški list "Veltvohe" je ovako pisao o događajima koji su se dešavali u Sarajevu: Pa ipak, najmanje četiri stručnjaka - jedan Rus, jedan Kanađanin i dvojica Amerikanaca izrazili su ozbiljne sumnje u zaključak generala Smita "koji je van svake razumne sumnje" i nagoveštavaju mogućnost da su ovu granatu mogle da ispale snage muslimanske vlade, a ne Srbi. U intervjuu koji je dao novinaru Itar TASS-a pukovnik Demurenko je 30. avgusta tvrdio da je praktično nemoguće pogoditi tako usko ograničeni cilj i deset metara široku ulicu sa udaljenosti od 3,3 kilometra, "koliko su udaljeni najbliži srpski artiljerijski položaji". Verovatnoća takvog pogotka je "jedan prema milion".“ |
Ko je zapravo ispalio granatu na Markale 5. februara 1994. godine i dalje je nejasno. NATO i Bošnjaci su za to optužili bosanske Srbe, Srbi kažu da nisu, a nikada nije opovrgnuta verzija da su muslimani ovaj masakr inscenirali.
