Alija i Cerić režirali pokolje
U podrumu Narodne banke BiH u Sarajevu, koji je tokom rata bio i ratni štab Alije Izetbegovića, pripremljena je većina tajnih akcija u kojima je stradao veći broj muslimana, a za šta su kasnije optužene snage bosanskih Srba.
U smišljanju tih planova učestvovalo je šest ili sedam najpoverljivijih Izetbegovićevih ljudi, uključujući i bivšeg verskog poglavara Ilamske zajednice u BiH reisa Cerića, ali i ratne komandante Sefera Halilovića, Nasera Orića, Avdu Hebiba, Ismeta Dahića, Bakira Izetbegovića...
Ne može više da ćuti- Svako treba da odgovara za zločine koje je počinio, pa čak i Radovan Karadžić. Ako je počinio neko krivično delo onda treba da bude kažnjen. Ali, ja više nisam mogao da ćutim što su i on i mnogi drugi optuženi za nešto što nisu učinili - naveo je svedok. |
- Orić je imao najmanje tri tajna sastanka sa Izetbegovićem u podrumu Narodne banke, u jednom od njih Alija je od njega tražio da što više napada srpska sela oko Srebrenice kako bi izazvao reakciju Vojske RS. Lično sam čuo i kako je Izetbegović rekao generalu Seferu Haliloviću da granatira pijacu Markale. Ali, prvi pokušaj je propao jer je granata pala na krov jedne zgrade u blizini same pijace - tvrdi jedan od nekadašnjih telohranitelja Alije Izetbegovića koji je pod apsolutnim merama zaštite juče svedočio kao svedok odbrane Radovana Karadžića.
Ovaj svedok tvrdi da je bio jedan od čuvara u podrumu Narodne banke u Sarajevu gde se Izetbegović povukao na početku rata, te da je imao prilike da čuje veći deo tajnih razgovora koji su tamo vođeni, pa i onaj koji je proizveo granatiranje pijace Markale 5. februara 1994. godine.
Karijerista i đubreOsporavajući iskaz svedoka, tužilac je naveo da je nemoguće da je u svemu učestvovao i general Sefer Halilović kada je bio "isteran" sa dužnosti komandata Armije BiH. |
- Kada je Alija rekao Seferu da granatira pijacu, on se okrenuo Talijanu (generalu Mustafi Hajrulakoviću) i rekao mu da nema problema jer će Talijan to uraditi. Koliko znam i prva koja je promašila i druga granata koja je pala na pijacu, ispaljene su iz pravca naselja Mrkovići na području opštine Centar. Kada je prvi put došlo do greške, Sefer je rekao da će sve ponoviti, ali mora da se sačeka određena smena Unprofora.
Nije objasnio zbog čega je to bitno, da li zato što su imali sa njima neki dogovor ili zato što je ta smena uglavnom bila pijana. Sve ostalo je ranije dogovoreno, odnosno već je postojao plan da svaki put kada dođe do artiljerijske reakcije Srba novinari stranih i domaćih medija budu u blizini, što nije uopšte bilo teško. Za taj posao je bio zadužen Avdo Hebib, koji je dozvoljavao novinarima da se kreću gde hoće, ali je uvek prethodno trebalo da se teren "očisti" od onoga što novinari nisu smeli da vide.
Novinari su na kraju izveštavali o onome što su videli, a naši su im servirali ono šta treba da vide - objasnio je ovaj musliman koji je svedočio pod potpunim merama zaštite, izmenjenog lika i glasa. Najviše zaprepaštenja su izazvali navodni Izetbegovićevi sastanci i planovi sa predsednikom današnjeg Svetskog bošnjačkog kongresa i nekadašnjim muftijom za BiH, reisom Mustafom Cerićem.
- Reis Cerić je u više navrata objašnjavao Aliji kako je žrtvovanje sopstvenog življa jedini način da se pobedi u ratu. Jednom je doslovce rekao: "Svakodnevno strada između 50 i 70 naših ljudi, ali je to očigledno nema nikakve koristi. Potrebno je da izazovemo međunarodno interesovanje, a ti stradalnici će ionako biti proglašeni za šehide (mučenike)", prepričao je jedan od tih razgovora ovaj svedok.
Svedočeći pod apsolutnim merama zaštite, on je takođe objasnio i da je ključni cilj svih tajnih sastanaka koji su održani u podrumu Narodne banke bio da se proizvede reakcija međunarodne zajednice.
- Alija je bio svestan da ima dovoljno ljudi, ali ne i naoružanja da dobije taj rat. Zato je pokušao na svaki način da proizvede reakciju Zapada, a rukovodeći se geslom da su u ratu sva sredstva dozvoljena fokusirao se na Sarajevo, Srebrenicu i Goražde koji su mahom i okupirali pažnju svetske javnosti. Međutim, u Goraždu je bio problem što nije imao dovoljno poverljivog čoveka koji bi sproveo u delo njegove tajne planove - objasnio je ovaj svedok.
Pljačkaši isti u ratu i miru
Tužilac je u unakrsnom ispitivanju tvrdio da veći deo ovog svedočenja "čista fikcija", navodeći da je potpuno neverovatno da neko 20 godina ćuti o "velikoj zaveri" koja je mogla značajno da promeni tok svih suđenja u Haškom tribunalu.
Svedok je odgovorio da je prvih nekoliko godina jedino želeo da se oporavi "psihički i fizički" od rata i da se što pre nađe sa svojom porodicom, a da se odlučio da progovori onda kada je shvatio da "isti ljudi koji su harali i pljačkali za vreme rata" to čine i sada.
- Dugo godina nikome nisam rekao čak ni gde sam bio i šta sam radio. Kasnije, kada sam se iz inostranstva vratio u BiH, u razgovoru sa nekim od saboraca sam saznao da su i oni nezadovoljni onim što vide, ali da niko od njih ne želi da svedoči jer se plaše za živote svojih porodica. Uostalom, ja sam 2012. godine ispričao da ću svedočiti u Hagu svom rođaku, a već sledećeg dana kuću su mi okružili neki džipovi i usledile su pretnje zbog čega sam morao da odem na tajnu lokaciju - objasnio je ovaj svedok. On je dodao da se odlučio da svedoči kada je shvatio da u Haškom tribunalu ne odgovaraju svi koji su počinili ratne zločine.
