Tribunal treći put odbio Krajišnika
Haški tribunal odbio je zahtev bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika za oslobađanje posle izdržanih 12 od 20 godina zatvorske kazne na koju je osuđen zbog progona nesrba u BiH 1992, saopšteno je danas u Hagu.
Predsednik Tribunala Teodor Meron je u obrazloženju odluke naglasio da, prema sudskim pravilima, osuđenik može prevremeno oslobađanje zatražiti posle dve trećine izdržane kazne. Dve trećine Krajišnikove kazne ističu u avgustu 2013. godine, precizirao je sudija.
"Krajišnik je, uz to, osuđen za veoma teške zločine, koji su obuhvatali rasprostranjeno premeštanje nesrpskog stanovništva u BiH, koje je izazvalo veliku patnju", naglasio je u odluci sudija Meron.
Predsednik Tribunala je, pritom, u obzir uzeo izveštaj zatvorskih vlasti u Velikoj Britaniji da se Krajišnik "primerno ponašao" u dosadašnjem toku izdržavanja kazne, kao i njihovu preporuku da bi stoga trebalo da bude oslobođen pre vremena.
Krajišnik (66) je zahtev zasnovao na britanskom propisu da osuđenici imaju pravo da zatraže prevremeno ili uslovno oslobađanje pošto im istekne polovina kazne, što se u njegovom slučaju desilo 2010. godine.
U pritvoru Haškog tribunala, a zatim i u zatvoru u Velikoj Britaniji, Krajišnik je od hapšenja u aprilu 2000. godine.
Isti zahtev, Krajišnik je Tribunalu uputio i u julu 2010. i 2011, ali ga je, uz identično obrazloženje, oba puta tadašnji predsednik suda Patrik Robinson odbio.
Kao argument za svoje oslobađanje pre isteka kazne, Krajišnik je naveo i da je sarađivao sa haškim tužilaštvom, omogućujući mu da dođe do dokumenata, ali u odluci sudije Merona piše da je tužilaštvo to negiralo.
Predsednik Tribunala u odluci je prihvatio da se Krajišnik dobro vlada u zatvoru i da je "pokazao izvesne dokaze o rehabilitaciji", ali je istakao da to nije dovoljno za prevremeno oslobađanje.
"U pismu Tribunalu u julu 2012, Krajišnik, kako izgleda, priznaje i prihvata konačnu presudu (iako navodi da aktivno skuplja dokazni materijal za zahtev za njenu reviziju). On, takođe, izražava 'saosećanje sa ljudima koji su bili proterani iz njihovih domova' i izjavljuje da se 'oseća mizerno zbog patnji mnogih nesrba, ne samo u slučajevima za koje je proglašen krivim, nego uopšte'", piše u odluci sudije Merona.
Krajišnik je u zahtevu precizirao da je "petnaest meseci proveo u najstrožem zatvoru Belmarš", a "godinu dana u samici u zatvoru Ful Saton. U novembru 2011. prebačen je u zatvor Usk sa najnižim nivoom obezbeđenja. Prema izveštaju britanskih vlasti, Krajišnik redovno posećuje gimnastičku salu i učestvuje u razgovorima posvećenim Bibliji koje vodi lokalni sveštenik. Prema istom dokumentu, Krajišnik namerava da se po oslobađanju vrati da živi na Palama i "bio bi srećan da ponudi pomoć u približavanju različitih strana" u regionu, iako je svestan "opasnosti koje bi doneo njegov povratak u političku arenu".
Tribunal je Krajišnika 8. septembra 2009. prebacio na izdržavanje kazne u Veliku Britaniju. Žalbeno veće tribunala je u martu 2009. pravosnažno osudilo Krajišnika na 20 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima i Hrvatima u BiH 1992. Osuđen je za deportacije, prisilno premeštanje i, delimično, progon nesrba u BiH, 1992. dok je bio predsednik Skupštine Republike Srpske.
