Ratni miner u miru postao deminer
Dragan Ranješ iz Prijedora, tokom troipogodišnjeg rata u Bosni i Hercegovini, bio je miner u jedinicama Vojske Republike Srpske. Minirao je hiljade kvadratnih metara. Posle prestanka rata zaposlio se kao deminer i već 16 godina radi na uklanjanju mina širom BiH.
"Što sam u ratu minirao, sad mi valja razminirati", kaže Ranješ, kao u šali, i ističe da za njega rat još traje, jer je svaki dan izložen opasnosti da pogine dok uklanja mine.
Ranješa i njegove kolege deminere ekipa agencije Anadolija zatekla je u području Babića Bašta na Palama kod Sarajeva.
"Svaki put kad krenem od kuće teško mi je, ali čovek se vremenom navikne na to. Često se pitam šta ako se nikada više ne vratim kući, šta ako je ovo poslednja kafa koju pijem ili poslednji put da vidim porodicu", ispovedio se Ranješ novinaru Anadolije.
Prema zvaničnim podacima BH MAC-a (Mine action center), institucije koja se bavi deminiranjem, još 1.340 kvadratnih kilometara BiH zasejano je minama. BiH je svetski rekorder po zagađenosti minama, jer je još 200.000 mina i drugih ubojitih sredstava rasuto na 10.000 sumnjivih lokacija širom zemlje.
Od prestanka rata dogodile su se 1.670 eksplozije zaostalih mina. Poginulo je 580 ljudi, a među njima i desetine dece. U pokušaju da teren očiste od mina život je izgubilo 46 deminera, a 37 ih je teško povređeno. Zaostala minska polja i danas direktno utiču na sigurnost 920 hiljada ljudi, nastanjenih u blizini miniranih područja. Plan je da cela BiH do 2019. bude potpuno očišćena, ali je za to potrebno skoro 300 miliona evra.
Sve oči uprte su u deminere, a o njihovom poslu, jednom od najopasnijih na svetu, malo se zna. Dok u ranim jutarnjim satima odlaze na teren demineri pričaju da je u njihovom poslu najbitnije potisnuti crne misli koje bi mogle biti kobne, jer im je neophodna stopostotna koncentracija. Dok se pripremaju da uđu u minsko polje, neki ćute, a neki tremu razbijaju šalama.
"Kad uđem u minsko polje ni o čemu ne razmišljam osim o tome kako da uklonim minu koju otkopavam. Sve druge misli bile bi mi suviše. Samo kad bi na trenutak pomislio na nešto drugo, osim na minu, mogao bih otići u vazduh", kaže Dragan.
Njega, ali i većinu ostalih deminera, teška posleratna životna situacija naterala je da "u potrazi za hlebom" prihvate ovaj rizični posao. Dragan je otac dvoje dece i priznaje da oni, svaki put iznova, već 16 godina strahuju hoće li im se otac živ vratiti. Kaže da ni po koju cenu ne bi dopustio da se neki od njegovih sinova bavi deminiranjem.
Demineri ne broje koliko su mina uklonili. Svaka nova mina im je kao prva. Vođa tima Rade Pavlović procenjuje je da svaki deminer u organizaciji "Stop mines" dnevno deminira 60 do 70 kvadrata zemljišta. Standard je da jedan deminer dnevno očisti 5 do 10 kvadrata zemljišta, ali da žure jer su plaćeni po kvadratu, a tako dodatno svoj život izlažu opasnosti.
Cena čišćenja kvadratnog metra zemljišta od mina kreće se od dve do tri marke (1-1,5 evro). Demineri kažu da je to jadno, jer su moleri za krečenje kvadrata zida bolje plaćeni. "Mi smo primorani da radimo i za tako male pare, jer nemamo alternative. Bolje i ovo nego da nam deca kući budu gladna", kažu demineri.
Ugovorima je definisano da u slučaju smrti deminera porodica dobija obeštećenje od 100.000 evra, dok se u slučaju teškog ranjavanja, za stopostotni invaliditet, isplaćuje naknada od oko 150.000 evra.
U organizaciji "Stop mines" angažovani su deminiri svih nacija. Nije im važno da li se neko zove Meša, Dragan ili Ivan. Svi rade kao jedan, a imaju i jedinstven cilj - uništiti što više mina kako bi prestale da oduzimaju nevine živote.
