Hrvati Grcima otimaju Homera i Odiseja
"Hrvatska je odlučila da napiše novu istoriju čovečanstva", ogorčeno zaključuje ugledni tršćanski dnevnik "Pikolo", poslednji u nizu medija s Apenina koji je digao glas protiv "kroatizacije" svetske kulturne baštine. Novi biser hrvatskih "istraživača" je da su Homer i Odisej svoje avanture doživeli baš u "lijepoj njihovoj".
U hrvatskim knjižarama se ovih dana pojavila knjiga putopisca i novinara Jasena Boke "Tragovima Odiseja", u kojoj se izričito tvrdi da je najpoznatiji antički moreplovac, mitski Ulis, kralj Itake, plovio Jadranskim morem i sve svoje velike avanture doživeo baš na današnjoj hrvatskoj obali. A ne, kao što ostatak sveta misli, oko grčkih ostrva, Sicilije i italijanske "čizme".
To da se Italijani ljute na Hrvate zbog prekrajanja istorije, to i nije toliko novo. Nisu im zaboravili još ni "otkriće" da je Marko Polo, koji je - prema retkim dostupnim podacima - rođen u Veneciji, u stvari potekao sa Korčule. A i Englezi su se ljutnuli kada je neki Dalmatinac iskopao da je legendarni kralj Artur u stvari rođen negde kraj Makarske.
Ali Odiseja im Italijani, izgleda, neće oprostiti. Ako je verovati nadahnutom Jasenu Boki, Ulisa je od Peloponeza ka Dalmaciji bacila jaka bura, da bi ga dokusurio jugo. Dve godine je vredni Jasen istraživao Homerove epove i došao do nepobitnih, mada romansiranih saznanja.
Tako je ostrvo Ogigija, na koje se Odisej iskrcao i na kojem je sreo nimfu Kalipso, ćerku titana Okeana - onu Kalipso koja ga je zavodila i činila srećnim, mada nikada nije mogla zaista da ga usreći - u stvari dobri stari Mljet. Našao je i svedoke, koji su mu potvrdili da je pećina na jugozapadnom delu ostrva baš Odisejeva. A čarobnica Kirka? Ta ona je, ako niste znali, živela na Korčuli.
Lotofagi, za koje se osnovano sumnjalo da žive blizu severne Afrike, u hrvatskoj su verziji nastanjivali predeo oko Omiša, gde se Cetina uliva u Jadran.
Eol, bog vetrova, živeo je na ostrvu Sušac, danas nenaseljenom, Kiklop Polifem, koji je pojeo Odisejeve prijatelje i zauzvrat ostao bez onog jedinog oka, žrtve je čekao na ostrvu Šćedro, dok su Scila i Haribda, za koje Italijani tvrde da su kod Mesine, čudovišta sa stalnim prebivalištem između Pelješca i Oliba.
Dobro, mislite vi, mogao je možda zaista Odisej da putuje i po Jadranskom moru, zašto da ne, ali nije valjda niko toliko lud da kaže da je Ulis bio Dalmatinac? Sigurno je barem ta njegova Itaka, do koje je jedva stigao, negde u Grčkoj ili Italiji? Ne - Penelopa plete i čeka izabranika svog srca na Malom Lošinju.- Ostaje nam još samo da pronađemo primerak „Odiseje" napisan glagoljicom i da zaključimo da je i Homer bio Hrvat - zaključuje „Pikolo". - Jedino što se baš i ne slaže je lokacija drevne Troje. Proklet bio Šliman i njegovo iskopavanje.
Da li je iko pitao Dalmatince da li žele da se nazovu potomcima ljudoždera, čudovišta, kiklopa i fatalnih nimfi koje je opevao Homer, nije nam poznato. Niti koliki će uspeh Jasen Boko požnjeti svojim uratkom. Onaj prošli, „Na Putu svile", u kojem prati tragove Marka Pola - još jednog "Hrvata" - bio je bestseler, pa se može očekivati da paralelna istorija ponovo bude jako popularna.
Lucijus od okruglog stola
Ono što se zna je da Odisej, čak i ako bude proglašen za hrvatskog kralja, neće biti jedini sa tom titulom. Istoričar Džon Metjuz prošle je godine izašao sa tezom da je kralj Artur zapravo bio rimski vojskovođa Lucijus Artorijus Kastus. A uvaženi Lucijus rođen je u Igranama, mestu kraj Makarske, čemu bi, navodno, u prilog trebalo da ide i ime njegove majke - Igraen. I ne samo da je mitski kralj odrastao u Dalmaciji, nego se tamo vratio i da večno počiva.
Ova se "inačica" priče, kako prenose hrvatski mediji, obilno koristi u turističke svrhe, pa se Igrane reklamiraju kao "rodno mesto kralja Artura".U nešto bližoj prošlosti svet je osvojio još jedan navodni Hrvat. Marko Polo, prvi planetarni turista, navodno je rođen na ostrvu Korčula, gde je otvoren i muzej, u njegovoj (još navodnijoj) rodnoj kući. Deo muzeja posvećen je i pomorskoj bici između Đenovljana i Mlečana, nakon koje je Marko zarobljen i u sužanjstvu sreo pisca Pizana Rustikela, koji je opisao njegova priključenija.
Muzej je koštao 270.000 evra, a procene su da bi godišnje kroz njega moglo da prođe svih 20.000 turista.
