Zabio nam je ćuskiju u leđa!
Pojavljivanje predsednika Srpskog demokratskog foruma iz Zagreba, Veljka Džakule na proslavi obeležavanja 17 godina od akcije "Oluja" u Kninu i dalje izaziva ogromnu pažnju u regionu, a većina organizacija Srba iz Hrvatske je najoštrije osudila ovaj čin.
Najdalje je otišao direktor Dokumentacionog centra Veritas Savo Štrbac koji potez Džakule ocenjuje kao "jedan od najpodmuklijih u novijoj srpskoj istoriji".
- Džakula je zbog svog egzibicionizma i pokušaja da dobije "pet minuta slave" Srbima iz Hrvatske zabio ćuskiju u leđa. Neshvatljivo mi je da je neko dobrovoljno otišao na proslavu "Oluje" i pored činjenice da je ove godine najverovatnije poslednji put da se taj datum slavi i kao dvostruki hrvatski državni praznik - kaže ogorčeno Štrbac koji je za razliku od Džakule prisustvovao parastosu u Banjaluci.
Hrvati ne prihvataju istinu
|
- U situaciji kada je Haški tribunal akciju "Oluja" označio kao deo udruženog zločinačkog poduhvata, a Srbija u svojoj kontratužbi za genocid ovaj događaj apostrofira kao ključni, od svih Srba se našao Džakula kako bi Hrvati napokon rekli da su Srbi priznali legitimnost i pravičnost akcije s kojom su proterali 220.000 i ubili više od 2.000 Srba. Strašno - kaže direktor Veritasa.
Tokom jučerašnjeg dana saopštenjem se oglasio i Milan Rodić, predsednik Srpske Narodne Stranke u Hrvatskoj koji je Džakulu optužio za veze sa tajnim službama, ali i zloupotrebu 250 miliona dolara humanitarne pomoći, koje su dobijene zahvaljujući američkim fondacijama.
- Jedni slave pobedu, Srbi tuguju nad vlastitom nesrećom i to je odnos dve istine, dva naroda. I ništa u tim proslavama jednih i tugama i parastosima za svoje poginule drugih, ne bi bilo čudno, svako od njih bi ostao kod svoje istine, da na ovu proslavu "Oluje" nije došao i jedan Srbin, nažalost, ali samo po zanimanju, gospodin Veljko Džakula. On je od devedesetih godina poznat kao čovek koji je drugovao s čelnicima tajnih službi u Hrvatskoj i Srbiji, a ujedno i miljenik američke ambasade u Zagrebu - stoji u saopštenju Rodića.
Hapšenja u Čavoglavama
|
