Albanci osvojili Makedoniju

Bivši makedonski premijer, danas lider opozicione VMRO - Narodne partije, Ljupčo Georgijevski, priznaje da je sa srpskim premijerom Zoranom Đinđićem svojevremeno razmatrao plan razmene teritorija i stanovništva s Albancima u Srbiji i Makedoniji.

U svojoj autobiografskoj knjizi "To sam ja", Georgijevski je napisao da je Đinđić bio za trampu teritorija sa Albancima, ali se bojao usijanih glava u Srbiji.

Kako je došlo do vašeg susreta sa Zoranom Đinđićem?
- Čim je postao premijer Srbije, mi smo počeli saradnju kako bismo nadoknadili vreme blokade dok je Milošević bio na vlasti. Ali dogovor o granici između Makedonije i Srbije potpisali su tadašnji predsednici Boris Trajkovski i Vojislav Koštunica, iako je to trebalo da urade dve vlade. Smatrali smo da je postavljanje granice između Makedonije i Srbije deo porovokacije, što se ubrzo pokazalo tačnim

jer se nepuna dva meseca kasnije desila kriza u Makedoniji zato što su na taj način bili ugroženi određeni albanski interesi. Đinđić i ja smo se četiri puta susreli. Pre početka ratne krize u Makedoniji 2001. pozvali su me u Beograd i rekli mi da se, prema njihovim izvorima, sprema nešto u Makedoniji. To je bila prva ozbiljna informacija koju smo dobili.

Da li su makedonske vlasti ozbiljno shvatile tu informaciju?
- Pokušali smo da je ozbiljno shvatimo, ali svi naši izvori su govorili da stanje nije toliko kritično. Ispostavilo se drugačije. U razgovorima sa Đinđićem u Skoplju i u Beogradu razmatrali smo kako da rešimo albansko pitanje, zato što je Srbija već bila izgubila Kosovo, ali je severni deo faktički bio pod kontrolom Srbije. Otvorili smo tu temu za koju sam mislio da je logična i da će operacija zamene teritorija i stanovništva sa Albancima biti lakše izvedena ako u njoj učestvuju dve države. Ja sam deo vezan za Makedoniju u to vreme već bio proučio, a to je značilo da se ona odrekne Tetova i Gostivara.

Pojasnite deo knjige u kojem ste napisali: "Ja sam govorio o Maloj Prespi i Zapadnoj Makedoniji, a on to da učini sa severnim Kosovom i južnom Srbijom?"
- Tada nismo diskutovali da Srbija treba da kompenzuje teritoriju sa južnim Kosovom, već smo više pričali o formalizovanju razmene srpskog stanovništva na teritoriji Kosova i albanskog koje je na teritoriji južne Srbije. Đinđić je, sećam se, rekao da bi još "koliko sutra podigao zid između severnog i južnog Kosova". Te reči su mi duboko ostale u sećanju. Ta podela je tada bila još prilično mutna, ali je na terenu postojala.

Jeste li razgovarali o detaljima te razmene?
- Nažalost, nismo. Znali smo da bi to izazvalo burne reakcije. Mislili smo da će biti daleko prihvatljivije za našu javnost u Makedoniji i Srbiji, ali i međunarodnu zajednicu, ako dve zemlje zajednički nastupe. U to vreme smo smatrali da ne bi bilo problema ni sa albanske strane. Sada kada se otvori pitanje podele Kosova, Albanci idu kontra. Tada smo ocenili da bi Albanci oberučke prihvatili podelu Kosova.

Bivši makedonski ministar odbrane Ljuben Paunovski vas je optužio da ste u aprilu 2001. zagovarali podelu Makedonije s Albancima sa krajnjim ciljem ujedinjenja Makedonije sa Bugarskom. Da li je to istina?
- Teza oko podele teritorije između Albanije i Makedonije u to vreme je postala javna. Nju je podržala i grupa akademika na čelu sa predsednikom MANU, akademikom Đorđem Efremovim. Tu ideju je prihvatio i tadašnji predsednik Makedonije Boris Trajkovski. Paunovski je možda učestvovao u nekom od tih razgovora, ali je nešto očito dodao. Nigde nije bilo reči da drugi deo Makedonije treba da se pripoji Bugarskoj. To je potpuna insinuacija. Makedonija bi i bez zapadnog dela mogla da ostane nezavisna i samostalna država. I bez Tetova, Gostivara i Debra, Makedonija bi i dalje bila veća od Slovenije.

Jednom ste napisali da etničko spasavanje Kumanova, Skoplja, Kičeva i Struge "podrazumeva iseljavanje albanskih građana iz tih gradova putem trampe finansijskih i imovinskih dobara".
- Tako sam razmišljao u vreme kada sam smatrao da je opasnost od albanskog preuzimanja Makedonije velika. Danas, desetak godina kasnije, mogu reći da je demografska realnost u Makedoniji sasvim drugačija. Gradovi koji su tada mogli lako da se spasu danas su već izgubljeni. Makedonci su potpuno izgubili Strugu, Kičevo, Kumanovo koji je pola već albanski grad, a poslednja bitka se vodi za Skoplje, gde je dobra polovina grada već albanizovana. Nisam siguran da bi ta ideja od pre 10 godina danas mogla da profunkcioniše. Ubeđen sam da sada Albanci za to nisu zainteresovani. Njihova politika vezana za Kosovo i za Makedoniju je "cela", što znači da žele celo Kosovo i celu Makedoniju.

Odustali ste od ideje razmene teritorija sa Albancima?
- Mislim da bi to ponovo bila srećna ideja, ali Albanci to ne žele, jer oni sada već imaju daleko veće teritorije i gradove - Tetovo, Gostivar, Debar, Strugu.

Prema analizi kosovskog instituta za politička istraživanja KIPRED, sever Kosova se kreće prema autonomiji, a u Makedoniji Albanci su već kovertirali referendum o takozvanoj albanskoj "Republici Ilirida" u Makedoniji?
- Jasno mi je da će sve što će se desiti sa krajnjim statusom Kosova imati veoma ozbiljne posledice i u Makedoniji. Kakve će one biti, u ovom trenutku je teško odgovoriti jer nemamo dovoljno informacija.

Da li to znači i mogući novi rat?
- Mislim da je vreme ratova prošlo, a i ne treba nam više novih ratova. Jednostavno, Albanci kontrolišu situaciju na terenu. Buduća kriza može biti samo sa deklaracijom, što znači da ne mora da ima rata.