Slovenija opet preti Hrvatskoj: Ili Ljubljanska banka ili EU!
Slovenija nema nameru da ratifikuje hrvatski pristupni ugovor Evropskoj uniji dok Zagreb ne odustane od traženja novca za devizne štediše Ljubljanske banke (LB). To je potvrdio slovenski ministar inostranih poslova poslova Karl Erjavec ističući kako ostaje “realna mogućnost da Slovenija ne ratifikuje ugovor ako Hrvatska pitanje LB ne bude htela da rešava u okviru nasledstva” bivše države.
Demantuju Vesnu PusićHrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić, dosad je govorila kako su rešavanje Ljubljanske banke i ratifikacija sporazuma odvojeni procesi, ali je sada demantuje slovenski kolega, a slično je nedavno rekao “neimenovani izvor iz vlade: Sasvim je moguće da Slovenija iskoristi Ljubljansku banku kao izgovor za usporavanje ili kašnjenje s ratifikacijom.” Kad dodamo da je Slovenija na rubu političke krize jer Janša nema dvotrećinsku većinu za uključivanje fiskalnog pravila Europske unije u ustav i da preti ostavkom, a da je finansijsko stanje teško i pitanje je hoće li se Slovenija izvući bez pomoći EU, jasno je da nikome u Ljubljani ne pada na pamet da pristaje na bilo kakvu isplatu. |
Erjavec je pojasnio da će se o ratifikaciji u slovenskom parlamentu odlučivati dvotrećinskom većinom pa zato ne veruje da bi je zastupnici podržali ako se ne reši pitanje Ljubljanske banke. Ključni problem su devizni polozi hrvatskih štediša u Ljubljanskoj banci koje su oni preneli na domaće banke. Reč je o 545 miliona nemačkih maraka, bez kamata. Zagrebačka i Privredna banka nastoje do tog novca doći sudskim postupcima, a alarm je u Ljubljani zazvonio kad je hrvatska Vlada podržala banke.
Nakon toga iz Ljubljane je krenuo dirigovani napad sa svih razina pa je Vlada povukla odluku, a premijeri Zoran Milanović i Janez Janša su na susretu u maju potvrdili da se problem otvorio. Janša je rekao da je zadovoljan jer Hrvatska pristaje da sve ostaje kako je bilo dogovoreno u trenutku zatvaranja poglavlja 4, Sloboda kretanja kapitala. Milanović je rekao kako se moraju poštovati obaveze koje je preuzela bivša vlada, bez ulaženja u detalje i korisnost za Hrvatsku.
Budući da hrvatski politički vrh, ni prethodni ni sadašnji, nije otvoreno rekao o kakvim je obvezama reč, čiji izvori tvrde da je vlada Jadranke Kosor 2010. godine u dogovoru s premijerom Borutom Pahorom prihvatila da se Ljubljanska banka rešava u sklopu nasljeđa. To bi značilo da će preneseni dug postati delom sukcesijske mase i isplaćivaće se kad se sukcesija privede kraju. Otvorenim ostaje pitanje što će biti sa štednim ulozima hrvatskih građana koji ih nisu preneli – tu je reč o još 312 miliona maraka.
