Slovenija opet preti Hrvatskoj: Ili Ljubljanska banka ili EU!
Demantuju Vesnu PusićHrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić, dosad je govorila kako su rešavanje Ljubljanske banke i ratifikacija sporazuma odvojeni procesi, ali je sada demantuje slovenski kolega, a slično je nedavno rekao “neimenovani izvor iz vlade: Sasvim je moguće da Slovenija iskoristi Ljubljansku banku kao izgovor za usporavanje ili kašnjenje s ratifikacijom.” Kad dodamo da je Slovenija na rubu političke krize jer Janša nema dvotrećinsku većinu za uključivanje fiskalnog pravila Europske unije u ustav i da preti ostavkom, a da je finansijsko stanje teško i pitanje je hoće li se Slovenija izvući bez pomoći EU, jasno je da nikome u Ljubljani ne pada na pamet da pristaje na bilo kakvu isplatu. |
Erjavec je pojasnio da će se o ratifikaciji u slovenskom parlamentu odlučivati dvotrećinskom većinom pa zato ne veruje da bi je zastupnici podržali ako se ne reši pitanje Ljubljanske banke. Ključni problem su devizni polozi hrvatskih štediša u Ljubljanskoj banci koje su oni preneli na domaće banke. Reč je o 545 miliona nemačkih maraka, bez kamata. Zagrebačka i Privredna banka nastoje do tog novca doći sudskim postupcima, a alarm je u Ljubljani zazvonio kad je hrvatska Vlada podržala banke.
Nakon toga iz Ljubljane je krenuo dirigovani napad sa svih razina pa je Vlada povukla odluku, a premijeri Zoran Milanović i Janez Janša su na susretu u maju potvrdili da se problem otvorio. Janša je rekao da je zadovoljan jer Hrvatska pristaje da sve ostaje kako je bilo dogovoreno u trenutku zatvaranja poglavlja 4, Sloboda kretanja kapitala. Milanović je rekao kako se moraju poštovati obaveze koje je preuzela bivša vlada, bez ulaženja u detalje i korisnost za Hrvatsku.
Budući da hrvatski politički vrh, ni prethodni ni sadašnji, nije otvoreno rekao o kakvim je obvezama reč, čiji izvori tvrde da je vlada Jadranke Kosor 2010. godine u dogovoru s premijerom Borutom Pahorom prihvatila da se Ljubljanska banka rešava u sklopu nasljeđa. To bi značilo da će preneseni dug postati delom sukcesijske mase i isplaćivaće se kad se sukcesija privede kraju. Otvorenim ostaje pitanje što će biti sa štednim ulozima hrvatskih građana koji ih nisu preneli – tu je reč o još 312 miliona maraka.