Svedok: Markale, okidač napada NATO
Druga eksplozija na pijaci Markale u Sarajevu, u avgustu 1995, bila odabrana kao okidač vazdušnih udara na položaje Vojske Republike Srpske, izjavio svedok optužbe Dejvid Harland na suđenju Ratku Mladiću pred Tribunalom u Hagu.
Svedok optužbe Dejvid Harland izjavio je danas na suđenju Ratku Mladiću pred Tribunalom u Hagu da je druga eksplozija na pijaci Markale u Sarajevu u avgustu 1995. bila "odabrana" kao "okidač" vazdušnih udara na položaje Vojske Republike Srpske, do kojih bi svejedno došlo kasnije.
|
Izetbegović žalio za Kutiljerovim planom
Harland je izjavio da mu je lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegović lično rekao da "žali" što, pre izbijanja rata u februaru 1992, nije potpisao Kutiljerov mirovni sporazum, na šta je bio "ohrabren" sa Zapada. Taj sporazum bio je "darežljiv" prema Muslimanima, preneo je svedok ocenu Izetbegovića.
Međunarodna zajednica pritiskala je krajem rata vlasti u Sarajevu da prihvate sporazum po kojem bi, zajedno sa Hrvatima, imale 51 odsto teritorije, dok bi Srbima pripalo 40 odsto, rekao je svedok.
Harland je rekao da su lideri bosanskih Srba, general Mladić i Radovan Karadžić želeli "zamrzavanje" frontova - u trenutku kada su kontrolisali 70 odsto teritorije BiH - pre nego što bi se pronašlo mirovno rešenje, u čemu su imali podršku Velike Britanije i Francuske.
Takav pristup, međunarodna zajednica je 1995. odbacila kao pogrešan, zaključujući da se prvo vojnom silom mora izdejstvovati da Srbi izgube delove teritorije da bi bili primorani da ozbiljno pregovaraju o miru, posvedočio je Harland. |
Suđenje Mladiću (69), optuženom za genocid u BiH, nastavljeno je jutros. Optuženi, koji je krajem prošle nedelje bio u bolnici jer mu je pozlilo u sudnici, danas je, komunicirajući sa stražarima tokom pauze suđenja, u sudnici uradio nekoliko polu-sklekova, oslajanjući se rukama na sto ispred sebe.
"Markale su odabrane kao okidač. Da se nisu dogodile, VRS bi bila bombardovana par nedelja kasnije", posvedočio je Harland, dok ga je unakrsno ispitivao Mladićev branilac Branko Lukić.
Harland je od 1993. do 1995. bio civilni zvaničnik Unprofora i politički savetnik komandanta snaga UN Ruperta Smita koji je naredio napade aviona NATO na VRS.
Harland je obrazložio da je do tog trenutka kod većine u Unproforu i međunarodnoj zajednici sazrelo mišljenje da se rat u BiH neće moći okončati bez upotrebe vojne sile protiv srpske strane.
"Znači, Srbi nisu mogli da izbegnu NATO udare", sugerisao je branilac Lukić. "Ne, osim ako ne bi prestali da se bore", odgovorio je Harland.
Tezu odbrane da su civilne žrtve u Sarajevu bile posledica rata i da je VRS samo branila pred ofanzivama Armije BiH, Harland je, međutim, odbacio. Ponovio je da je u vreme, kao i prethodnih ratnih godina, artiljerija bosanskih Srba "terorisala" civile u Sarajevu nasumičnom vatrom bez vojne svrhe.
"Konsenzus" u Unproforu
Po optužnici protiv generala Mladića, u drugoj eksploziji kod pijace Markale, 28. avgusta 1995, minobacačka granata ispaljena sa položaja VRS ubila je 43 osobe i ranila 75 građana.
Na sugestiju branioca Lukića, da je francuski Unprofor istragom došao do drugačijeg zaključka, Harland je uzvratio da je u Unproforu u to vreme postignut "konsenzus" da je granatu ispalila VRS.
Tadašnji komandant VRS, general Mladić optužen je, pored ostalog, i za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština.
Dok ga je Mladićev advokat ispitivao, Harland je potvrdio i da su Iran, Turska i neke zapadne sile 1995. slale naoružanje bosanskim Muslimanima uz prećutno odobrenje SAD.
"Znali smo da je Iran slao oružje u BiH kroz Hrvatsku uz znanje SAD. Hrvatska je te isporuke oporezivala tako što bi deo oružja zadržala. Takođe, na aerodrom u Tuzli su iz aviona u niskom letu spuštane isporuke oružja od pristalica sa Zapada i iz Turske", precizirao je svedok.
On je naznačio da je Unfprofor nije imao zadatak da to spreči, a da Savet bezbednosti to kršenje sopstvenog embarga na isporuke oružja u BiH nije kaznio "zbog umešanosti nekih članica" Saveta.
Kada je Unprofor pokrenuo pitanje tih letova kod NATO, Alijansa je "odbila da sarađuje", rekao je svedok, na šta je optuženi Mladić klimao glavom u znak odobravanja.
Odgovarajući na pitanja odbrane, Harland je potvrdio i da šest muslimanskih gradova pod zaštitom UN, uključujući Sarajevo i Srebrenicu, nije bilo demilitarizovano, ali je naznačio da su za demilitarizaciju bile zadužene zaraćene strane, a ne Unprofor.
Svedok je delimično prihvatio sugestiju odbrane da Unprofor i međunarodna zajednica nikada nisu pretili vazdušnim napadima Muslimanima, uprkos tome što su oni kršili primirja, niti su ih podvrgavali pritisku da prihvate mirovne sporazume, već su pretili srpskoj strani i napadali je.
Jedino je, po Harlandovim rečima, komandant Unprofora Majkl Rouz na kratko "razmatrao" mogućnost da Armiji BiH 1994. zapreti vazdušnim udarima, ali samo da bi je primorao da poštuje primirje, budući da je znao da za takve udare ne bi imao međunarodnu podršku.
Harland je danas završio svedočenje. Proces Mladiću biće nastavljen sutra. Prošlog četvrtka, suđenje je bilo prekinuto posle jednog sata, pošto je Mladić požalio da mu nije dobro. Potom mu je bio izmeren visoki krvni pritisak i prebačen je u bolnicu.
U sudski pritvor u Ševeningenu vraćen je u petak, pošto pregledima nije pronađen "nikakav poremećaj" u njegovom zdravstvenom stanju, kako je izjavila predstavnica Tribunala Nerma Jelačić.
Bivši komandant Vojske Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95. godne.
