Umesto vanzemaljaca otkrio podzemaljce
Milenko Jeftić Jefto banjalučka je živa ljudska legenda za koju se zna i mnogo dalje od najvećeg grada Republike Srpske. Ovaj dobroćudni 73-godišnjak prepoznatljiv je po dugoj sedoj bradi, svake godine od Nikoljdana do Blagovesti pleni pažnju Banjalučana kupanjem u zamrznutoj reci Vrbas i to isključivo na dane velikih verskih praznika.
Kupa se i leti, ali to i nije toliko zanimljivo običnom svetu jer, kako kaže Jefto, valjda je normalno da se kupa u reci ako je napolju plus 40. Zato se u letnjim mesecima ozbiljno posvećuje svojoj drugoj ljubavi, arheologiji. Jefto sam sebe naziva arheologom-amaterom, a nedavno je došao do velikog otkrića. Ispod čuvene banjalučke tvrđave Kastel pronašao je "podzemaljce", a na dnu Vrbasa "bogobubu".
Dok čeka sledeću zimu, a i one naredne, jer Jefto ne namerava da odustane od kupanja, kaže da treba imati veliku hrabrost za ulazak u hladni i nabujali Vrbas. Za one koje nisu Banjalučani, valja reći i to da je reka Vrbas prilično hladna, čak i u vreme najvećih žega tokom leta.
- Nije sve u fizičkoj, već u duhovnoj volji - priča Jefto i objašnjava da se prvi put u zaleđenom Vrbasu okupao davne 1978. godine.
- Imao sam jedan susret sa čuvenim književnikom Ćamilom Sijarićem, posle čega sam se okupao u reci. Tad sam se zakleo obalama, reci i Kastelu rečima: "Banjaluko, volim te i od milošte prekopaću te" - priseća se Jeftić.
Ne uranja Jefto u Vrbas samo na pravoslavne praznike već se kupa i na Bajram, katolički Božić i jevrejsku Hanuku. I sam kaže da je veliki mirovnjak, i da je više puta štrajkovao glađu zbog rata, bede, međunacionalnih svađa i raspada Jugoslavije.
- Još sam veoma dobrog zdravlja te se i dalje nameravam zimi kupati u Vrbasu. Kad se prestanem kupati, to će značiti da me više nema - kaže Jefto.
Arheologija mu je velika ljubav. Objašnjava da je čuvene "podzemaljce" locirao ne samo u Banjaluci, već i pod planinom Rtanj u Srbiji gde im je, kako kaže, baza.
- Kao što u svemiru postoje vanzemaljci, tako postoje i podzemaljci. Riboliki su malo niži od nas i imaju peraja i zmijski torzo - kaže Jeftić.
Posebna priča je insekt "bogobuba". Našao ju je dok je ronio u Vrbasu, a reč je biću koje izgledao kao larva, crvić.
- Ona na kamenu ispisuje broj osam. Taj broj je simbol besmrtnosti, večnosti i neuništivosti. Osmice utiskuje nekakvom posebnom kiselinom u kamen, a on je takođe simbol večnosti - objašnjava Jevtić.
U Vrbasu je našao i kamenu glavu drevnog ilirskog vrača Breuča i još neke stvari, poput zlatnika cara Justinijana koga je pronašao pre nekoliko godina.
- Sakupljam i neobično kamenje koje pronalazim u rekama širom BiH. Našao sam i kamen u obliku petice, plovke, paganskog vuka, ali i kamen koji sam nazvao božje oko, kamen boginje vodane. Svaki kamen je čudo prirode i ima neku svoju priču. Tu je i jedna tacna koju sam našao za vreme rata u Vrbasu. Na njoj se nalazi neki katolički samostan. Mislim da je dospela u reku kada je ta crkva srušena, ko zna gde - kaže Jefto i zaključuje da je on dva "K" i dva "Č", odnosno da je kupač, kopač, čistač Vrbasa i čitač knjiga.
Titova vrbaBio je veliki poštovalac Josipa Broza Tita. Kad je umro, odlučio je da u njegovu čast posadi jednu vrbu koja će Banjalučane uvek podsećati na njega.
U ratu izgubio sinaJefto je u ratu doživeo veliku tragediju. Sin Rodoljub mu je poginuo kod Šibenika u JNA, a drugi sin mu je postao invalid. Srce supruge Miladinke nije izdržalo. Umrla je od tuge za Rodoljubom. |
