Makedonski Stounhendž
Stenovita planina Kokino nedaleko Kumanova na severoistoku Makedonije nije samo megalitska opservatorija, već i svetilište i kultura ljudi koji su tamo živeli u bronzano doba, od 18. do 20. veka pre naše ere, paralelno sa Minojcima na Kritu i Hitima u Anadoliji, tvrdi fizičar i astronom Đore Cenev, rukovodilac Planetarijuma u Skoplju.
Cenev kaže da je nakon višemesečnih terenskih istraživanja u severoistočnoj Makedoniji otkrivena mreža od čak deset svetilišta na planinskim vrhovima u Kumanovsko-kratovskom regionu, pored reke Pčinje i Krive Reke, koja, prema njegovim rečima, predstavljaju materijalni dokaz da je na tim prostorima pre 40 vekova postojala civilizacija i da je bilo organizovanog života.
- Uz pomoć arheoastronomskih analiza Kokino i karakteristika ovih svetilišta koje smo uporedili sa iskustvima svetske nauke, možemo reći da je civilizacija koja je izgradila Kokino postojala u 18, 19. i 20. veku pre naše ere. Sada slobodno možemo reći da je reč o Kokino-kulturi, koja je odlikovala taj narod. Ne postoje drugi takvi ili slični tragovi na Balkanskom poluostrvu, što znači da smo prvi na ovim prostorima - veli Cenev.
Čudo na Tatićevom kamenu
Cenev tvrdi da Kokino-civilizacija ima i karakteristike kraljevstva zato što se u svetilištima negovao kult boga Sunca i bure, ali i drugih božanstava. Postoje kamene predstave životinja, pogotovo orla, koji se povezuje sa burom, ali i kornjače, koja je simbol Zemlje, kao i izdubljeni krugovi koji simbolišu Sunce.
Kokino se nalazi na stenovitoj planini u mestu zvanom Tatićev kamen.
Američka agencija za istraživanje vasione (NASA) svrstala je makedonsku megalitsku opservatoriju na četvrto mesto po starosti i značaju. Ispred nje su po starosti i značaju, još samo tri stare opservatorije - Abu Simbel u Egiptu, Stounhendž u Velikoj Britaniji i Angkor Vat u Kambodži.
Megalitsku opservatoriju Kokino, staru 3.800 godina, pre desetak godina otkrio je arheolog Jovica Stankovski, a da je reč o staroj opservatoriji, dokazao je i potvrdio astrofizičar iz Skoplja Đore Cenev.
Kustos Kumanovskog muzeja Jovica Stankovski je u kamenitom brdašcetu na putu Kumanovo - Kriva Palanka video nešto više od erozijom nagrižene kamene litice. I kad je 2001, rešen da proveri svoju sumnju, stigao na Tatićev kamen, bilo mu je jasno da priroda nije mogla da iskleše takve kamene blokove i ploče. A potvrdu ovakvog zaključka pronašao je posle prvog udara krampom u kamenitu podlogu. Iz tek raskopanog kamenjara pojavilo se parče keramike kao pouzdan znak da su tu nekada obitavali ljudi.
Arheolog Stankovski se upitao ko bi i zašto živeo baš na toj kamenoj litici, koja je mogla da bude sve samo ne ostatak neke građevine za stanovanje. Sa takvom dilemom nastavio je iskopavanja, a makedonskoj arheološkoj nauci ubrzo je doneo brojne eksponate iz praistorije.
Priča o neobičnom nalazištu stigla je i do Ceneva. Otišao je na Tatićev kamen i bio je zatečen onim što je video. Pretpostavka Stankovskog da je u pitanju ostatak primitivne opservatorije učinila mu se više nego logičnom.
Obred žrtvovanja
- Stavio sam se u ulogu praistorijskog astronoma i čvrsto rešio da izvršim merenja kako bih potvrdio svoju pretpostavku - priseća se Cenev.
- Svakodnevno sam odlazio tamo da bih konačno uspeo da odredim tačke za posmatranje nebeskih tela, pre svega kretanja Sunca i Meseca. Kad sam kasnije dobijene rezultate uporedio sa onima do kojih su 1963. došli fizičar ser Norman Lokijer i astronom Džerald Hokins, istražujući Stounhendž, ostao sam zapanjen. Podaci merenja na Tatićevom kamenu bili su identični onima iz Stounhendža. Sunčeva deklinacija je iznosila tačno 23,9 stepeni. Upravo ta merenja su potvrdila da je reč o megalitskoj opservatoriji - kaže Cenev.
On objašnjava da su ljudi iz bronzanog doba iz opservatorije Kokino preko specijalno izrađenih kamenih nišana ili markera decenijama posmatrali kretanje Sunca i Meseca i na osnovu toga pravili kalendare pomoću kojih su organizovali svoj život.
Kamene fotelje
|
- Kokino nije samo drevna opservatorija, već i veliko svetilište na kome su se obavljali obredi i rituali koji su označavali nastanak sveta i mitološkog spajanja neba i zemlje - kaže Cenev.
Jovica Stankovski kaže da su naši preci verovali da se ritualom, u nauci poznatom kao "sveti brak" između nebeskog božanstva i zemlje, obezbeđuje plodnost i obnova prirode.
- Obred je izvođen tako što je vrhovni sveštenik i plemenski poglavar sedeo na kamenom prestolu na vrhu brda Kokino. Ritual bi počeo kad bi ga, probijajući se između kamenih zaseka, obasjalo prvo jutarnje sunce. Tada bi počela serija žrtvovanja: konja, bikova, ovnova, koza, pa možda i ljudi. Prolivena krv bi oplodila zemlju, obećavajući izobilje u predstojećoj sezoni, a jedinstvo neba i zemlje, među bogovima i ljudima bi bilo očigledno - priča Stankovski.
Vekovima i milenijumima ovaj prostor i kameni tron u sredini megalitske opservatorije Kokino osvetljivan je stalno u isto vreme i na istom mestu. Tako je ostalo sve do današnjih dana.
