Dve decenije od tuzlanske kolone
Prošlo je tačno 20 godina od napada na kolonu JNA koja se 15. maja 1992. povlačila iz Tuzle, u kojem je iz zasede ubijeno najmanje 50 vojnika JNA, a ranjeno 44.
U Tuzli i Bijeljini danas se raznim programima obeležava 20. godina od stradanja vojnika. Jutros u 8 časova građani su se okupili ispred zgrade opštine Bijeljina, odakle su krenuli za Tuzlu.
|
Pravda će biti zadovoljena
Učesnik "Tuzlanske kolone" Slavko Novaković izjavio je da bivši gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić i druga lica koja su učestvovala u ovom zločinu nad nedužnim ljudima treba da budu procesuirani i da će pravda jednog dana pobediti.
"Sa Selimom Bešlagićem bilo je dogovoreno da se kolona mirno povuče, ali je ona mučki napadnuta i poginuli su nedužni ljudi", rekao je Novaković.
Predsednik Boračke organizacije Republike Srpske /BORS/ Pantelija Ćurguz rekao je da je u Tuzli 15. maja 1992. godine počinjen zločin nad zločinima, kao i nešto pre u Sarajevu, Sijekovcu i Kupresu.
"Evo, 20 godina posle toga, niko nije procesuiran, još niko nije odgovarao za smrt golobradih mladića koji su samo hteli da iz ovog grada odu kućama i roditeljima koji su ih poslali da izvrše obavezu prema državi", rekao je Ćurguz.
Predsednik Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih i nestalih Nedeljko Mitrović ocenio je da je na sceni pravosudni politički inženjering, jer je neshvatljivo da niko nije kažnjen za očigledan zločin, počinjen u Tuzli, ne samo nad vojnicima, nego i nad civilima zaposlenim u tadašnjoj JNA.
"Jedina satisfakcija za porodice nastradalih jeste da oni koji su krivi za ovaj zločin, i po neposrednoj i po komandnoj odgovornosti, odgovaraju na svaki način, kao što odgovaraju Srbi za bezazlenije slučajeve", kaže Mitrović.
On je rekao da će 22. maja biti obeležena godišnjica smrti 12 banjalučkih beba, koje su umrle, jer im zbog neprijateljskog okruženja nije mogao biti dostavljen kiseonik. |
Od 10.00 do 10.30 časova pomen je održan šetnjom Brčanskom maltom, mestu na kome se on i dogodio. Oko 200 građana je Brčanskom maltom prošetalo noseći sveće i bele ruže.
Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Petar Đokić izjavio je da vlasti Srpske neće prestati da tragaju za pravdom. On je rekao da se znaju imena onih koji su nosioci organizacije ovog podmuklog napada i da vlasti Republike Srpske žele da se pravda dovede do kraja.
"Ono što ovim skupom želimo istaknuti je da smo veoma razočarani što pravosuđe u BiH i Haški tribunal nisu procesuirali odgovorne za ratni zločin poznat kao `tuzlanska kolona` i nećemo se umiriti u traganju za pravdom, a pravda je da svi odgovorni za ratne zločine moraju odgovarati", rekao je Đokić novinarima u Tuzli.
Program obeležavanja stradanja vojnika nastavio se u 12.15 časova služenjem parastosa na bijeljinskom groblju Pučile, gde je na spomen kosturnicu položeno cveće.
Muslimanske snage napale su 15. maja 1992. godine kolonu JNA u Tuzli koja je, na osnovu prethodno postignutog dogovora, trebalo da napusti BiH i pređe preko Bijeljine u Srbiju. Tom prilikom stradalo je oko 200 vojnika, od kojih najmanje 50 smrtno, dok su ostali bili ranjeni ili zarobljeni.
Napad, koji su izvršili pripadnici ekstremne organizacije "Patriotska liga", uz pomoć lokalnih vlasti, direktno je prenosila lokalna televizija, na čijim snimcima se videlo da se na kolonu puca.
Zbog zločina nad pripadnicima JNA u Tuzli, u Specijalnom sudu za ratne zločine u Beogradu traje ponovljeno suđenje ratnom čelniku opštine Tuzla Iliji Jurišiću.
Prema optužnici, u napadu na vojnu kolonu ubijen je najmanje 51 vojnik, najmanje 50 ih je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.
Jurišić je optužen za napad na kolonu vojnika JNA u Tuzli, odnosno da je kao starešina operativne grupe pri Centru javne bezbednosti u Tuzli izdao naredbu za otvaranje vatre na kolonu JNA koja se povlačila mirno i po postignutom dogovoru.
On je prvostepeno bio osuđen na 12 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Beogradu 11. oktobra 2010. godine ukinuo tu presudu i predmet vratilo na početak. Jurišiću je tada ukinut pritvor u kojem se nalazio od 11. maja 2007. godine.
Tužilaštvo BiH objavilo je u decembru 2009. godine da je prekinulo istragu protiv ratnog gradonačelnika Tuzle Selima Bešlagića i drugih u slučaju "tuzlanska kolona".
Haški istražitelji, koji su 2003. godine predmet "tuzlanska kolona" ustupili Sudu BiH, zaključili su da ima dovoljno dokaza za pokretanje istrage protiv devet osoba, a za četiri osobe dali su oznaku "A", što znači da je na osnovu dostavljenih dokaza utvrđeno da postoji krivično delo ratnog zločina i dovoljno dokaza da se te osobe procesuiraju.
