Ispovest ađutanta (5): Rat špijuna u Bijeljini

Na kraju prvog ispitivanja u američkoj bazi Butmir kod Sarajeva, Rajko Banduka priznaje da je pomislio da živ neće dočekati sledeći dan.

RAJKO BANDUKA: Želim da u Hagu kažem istinu o generalu

- Kada sam odbio i poslednju ponudu da izdam svog komandanta naređeno mi je da se spakujem i sa istom procedurom sam prebačen u helikopter. Kada smo sleteli ubačen sam sa povezom na očima u neki automobil i tu sam pomislio da mi je kraj. Najmanje tri sata smo se vozili po nekim gudurama, a niko od ljudi iz pratnje nije progovorio ni jednu reč. Međutim, predali su me Centru javne bezbednosti u Bijeljini. Pretekao sam.

I tamo ste dali izjavu?

- Ono što me je zabolelo da ni oni tada, a ni mnogi iz vlasti u Republici Srpskoj koji su me kasnije saslušavali ni jedan jedini put nisu rekli, pa Bundeka je naš državljanin, šta je to razgovarao sa tim strancima. Valjda i mi treba da saznamo. Zanimalo ih je samo gde je general Mladić.

Vaše patnje ovim ne prestaju?

- Sve do 2008. godine sam odvođen na razna ispitivanja. Posle jednog ispitivanja u MUP RS sam trebao jednog rođaka da prebacim u Srbiju, ali sam na granici saznao da mi je to zabranjeno. U vestima se posle pojavilo da sam na spisku od 119 ljudi koji se proveravaju i koji se sumnjiče da skrivaju generala.

Ko vas je još "kontaktirao"?

- Posle Amerikanaca nekoliko puta je dolazio Englez koji je takođe tečno govorio srpski, a otvoreno se predstavio kao pripadnik britanske tajne službe iz Beograda. Rekao mi je da je on u Bijeljini sam i potpuno tajno, da čak i na granici ne znaju da je prešao iz Srbije u RS. Međutim, on mi ništa nije obećavao, već ga je zanimalo samo da sazna koliko su podaci s kojima je raspolagao tačni. Iskreno, bio je veoma obavešten. Njega sam jednom i zamolio da mi uklone ljude koji su mi 24 časa ispred zgrade, ali mi je odgovorio da to nisu "njegovi", već iz francuske obaveštajne službe, koja ne veruje Britancima. Zanimljivo je da su oni potom stvarno postali neupadljiviji.

Da li Vas je neko tokom svih tih saslušanja pitao za rat u Bosni?

- Očigledno ih to nije zanimalo. Međutim, ja sam prošao svu golgotu Dobrovoljačke ulice u Sarajevu. Alijine snage su me tri dana držale zarobljenog i ja sam uvek uspevao da im kažem barem po desetak rečenica o tome.

Slučaj Dobrovoljačka je zaključen. Vaš komentar?

- Čovek se oseća nemoćno posle svega. Jako mi je žao tih mladih ljudi koji su izginuli uprkos dogovora predstavnika međunarodne zajednice i Alije Izetbegovića.

Kako ste se Vi našli u Dobrovoljačkoj?

-Bio sam sekretar generala Kukanjca i ako vas zanima ja sam skuvao kafu Aliji Izetbegoviću dok su pregovarali. Krenuo sam u toj koloni kao i svi ostali iz kasarne. Ono što je usledilo je bilo klasičan masakr.

Međunarodni tužilac koji je vodio ovaj slučaj u BiH ne deli vaše mišljenje?

-Dobio sam od njega obaveštenje da je obustavljena istraga protiv 14 najodgovornijih u BiH. Zaključio je da smo u momentu napada, bili legitimna i zakonita meta i to me je zaprepastilo. Poslao sam pritužbu i upitao ga kako može da se nazove napad na kolonu JNA pod zaštitom međunarodnih snaga, ako muslimani izdaju jasne naredbe: "Zaustav", "Pljačkaj", "Izbacuj". Još čekam odgovor. Još čekam da istina pobedi, kao što sam ubeđen da će general Mladić u Haškom tribunalu dokazati da nije bio nikakav zločinac već srpski heroj.