Karadžić: Nije bilo genocida u BiH
Unakrsno ispitujući veštaka optužbe za demografiju Evu Tabo, optuženi Radovan Karadžić sugerisao je pred Haškim tribunalom da tokom rata u BiH nije bilo genocida nad Muslimanima, zato što je stradalo 2,6 odsto muslimanskog stanovništva.
Bivši predsednik Republike Srpske, koji je optužen za ratni zločin u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, kao dokaz za tu tvrdnju u sudnici je citirao nalaze do kojih je došla svedokinja Tabo, analizirajući promenu etničke slike BiH koju je rat izazvao.
Tabo je potvrdila ispravnost tih nalaza. Prema rezultatima tog istraživanja, tokom rata u BiH, 1992-95., ubijeno je ili nestalo 49.111 Muslimana, što čini 2,6 odsto od
1.902.956, koliko ih je ukupno bilo pre sukoba. Tabo je, na sugestiju Karadžića, potvrdila da su među stradale uključeni i vojnici, ali da su izuzete osobe umrle od prirodnih uzroka.
Karadžić je zatim pokušao da, kroz pitanje svedokinji, broj ubijenih Muslimana u BiH uporedi sa brojem Jevreja stradalih tokom Drugog svetskog rata, ali je predsedavajući sudija O Gon Kwon ocenio da to pitanje nije prikladno za demografa.
Kao tezu odbrane, Karadžić je, međutim, izneo da je "u Ruandi uništeno oko 70 odsto Tutsija, a u Evropi u Drugom svetskom ratu oko 50 odsto Jevreja". Sudija Kvon ocenio je da pitanje zadire u pravnu definiciju genocida i da stoga "nije relevanto" tokom svedočenja veštaka za demografiju.
Nasuprot tome, Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson tvrdio je da je pitanje relevantno zato što je Karadžić optužen za genocid, koji podrazumeva nameru da se potpuno ili delimično uništi cela etnička grupa, dok nalazi veštaka Tabo pokazuju da je "uništeno" 2,6 odsto bošnjačke zajednice.
Svoju tezu, Karadžić je potom dokazivao i citiranjem podataka do kojih je Tabo došla o broju stradalih Muslimana u svakoj od sedam opština u kojima je, pored Srebrenice, bio počinjen genocid nad muslimanskim stanovništvom. Procenat nastradalih Muslimana u tim opštinama kreće se od 2,2 odsto do 15 odsto.
Optuženi je sugerisao i da je broj stradalih kod sva tri naroda - bošnjačkog, hrvatskog i srpskog - tokom rata približno odgovarao njihovom udelu u ukupnom stanovništvu. Karadžić je osporavao nalaz Tabo da veliki broj stradalih civila u odnosu na vojnike u Sarajevu ukazuje da je civilno stanovništvo bilo namerno uzimano za cilj.
Tvrdio je da svedokinja nije u obzir uzimala okolnosti pod kojim su civili stradali, poput ofanziva muslimanskih snaga iz grada. Tabo je ostala pri svom iskazu. Ona je, međutim, potvrdila da je procentualno učešće Srba u ukupnom stanovništvu Sarajeva spao sa 30 odsto, po popisu iz 1991. na pet posto, prema biračkom spisku iz 1997.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno sutra, iskazom novog svedoka. Tužilaštvo do petka, 4. maja, mora završiti izvođenje dokaza, a do tada je predviđeno da sudije saslušaju još jednog zaštićenog svedoka i da Karadžić unakrsno ispita bivšeg novinara iz Beograda Zorana Petrovića-Piroćanca.
Optužnica Karadžiću na teret stavlja i teror nad civilima u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
