Isus krvari u skopskom hramu

Dok smo u nedelju, 8. aprila, na praznik Cveti, služili liturgiju, na ikoni Isusa Hrista iznad trona vladike pojavila se crvena boja. Iste promene su se pojavile i na ikonama u oltaru. Ikone su izgledale kao mokre, ali kada smo ih pipnuli, bile su potpuno suve, priča protojerej Zoran Stamenković iz crkve Svetog Dimitrija u Skoplju.

Nesvakidašnje promene na ikonama i freskama odmah su proglašene za božje čudo.

- Gospod nam je time poslao poruku da se vratimo duhovnom - smatra otac Zoran.

I ostali sveštenici, poput oca Dragana Trpeskog, neobičnu pojavu tumače kao ulog od Boga.

- Srećan sam kao sveštenik i hrišćanin što sam doživeo ovo božje čudo. Ovako nešto do sada nisam mogao ni da zamislim, iako 26 godina radim kao sveštenik. Ovo čudo je potrebno našem hrišćanskom narodu, jer je narod zaboravio crkve u vreme ekonomske krize - kaže sveštenik Dragan Trpeski.

Spas od bankrota

Nedelju pre Uskrsa u hramu iz 16. veka počeo je da se dešava redak fenomen - samočišćenje fresaka. Ikone i freske u unutrašnjosti crkve na kojima se godinama taložila prašina i čađ od izgorelih sveća i dima iz kandila, postepeno su počele same da se čiste i da dobijaju svoju prirodnu boju i sjaj. Naslage čađi su na volšeban način počele da blede, a na površinu je počela da izlazi jarka žuto-zlatna boja.

Ovaj proces počeo je prvo na freski Vavedenje presvete Bogorodice, a potom su prirodne boje i jak sjaj počele da dobijaju i ostale ikone i biblijski motivi u crkvi. Osvežene boje su se vratile na oreole naslikanih svetaca, na deo njihove odeće u zlatnoj boji, krstove, Bibliju, vezove na odeći, a kao krv crvena boja pojavila se na krilima, telima i odeći oslikanih anđela na freskama.

Penzionisani profesor Teološkog fakulteta u Skoplju Jovan Takovski kaže da su likovi svetaca bili naslikani tamnom bojama i ličili su mu jedni na druge.

- Promena je sada očigledna i vidim da Bog zaista pravi čuda - ushićeno je izjavio Takovski.

Crkva Svetog Dimitrija postojala još u srednjem veku, napuštena je 1690. godine, a obnovljena i proširena u periodu od 1886. do 1896. godine. Nekada je bila katedralna i u njoj se nalazila skopska mitropolija. Pre pedesetak godina, odmah nakon katastrofalnog zemljotresa 1963. u Skoplju, crkvu je oslikao makedonski umetnik Krste Koloski, a neke od ikona su daleko starijeg datuma.

Čudo je zaista trebalo da se desi ovoj ckrvi u koju je poslednjih godina, zbog obimnih građevinskih radova u blizini, veoma malo vernika zalazilo, čime je njen prihod postao gotovo zanemarljiv, a hram je doveden pred bankrot zbog velikih dugova.

Ljudi su ponovo počeli da hrle u crkvu, a u čudo su došli da se uvere i poglavar MPC arhiepiskop Stefan i premijer Nikola Gruevski, dok je makedonski predsednik Đorđe Ivanov o tome razgovarao sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom u Carigradskoj patrijaršiji u Istanbulu. Jer, u pravoslavnim crkvama ovakav fenomen je zabeležen još samo u Rusiji, 30-ih godina prošlog veka, kada su za vreme tadašnje sovjetske vlasti u jednoj crkvi počele da se vraćaju prirodne boje na freskama, ikonama i crkvenim zastavama.

Maramica kao relikvija

Vernici iz cele Makedonije masovno su počeli da se slivaju u hram Sv. Dimitrija. Među njima je bilo mnogo onih koji su tražili lek za sebe ili svoje najbliže.

- Dever mi je teško bolestan. Da li će mu pomoći ako ga dovedem da dodirne freske - šapatom je upitala jedna vernica sveštenika.

Mnogi su komadićem vate ili maramicama dodirivali freske, a potom ih pažljivo stavljali u džep kao najskuplju relikviju. Kire Dameski, vernik iz Prilepa, smatra da je ovo božja poruka da se osvesti pravoslavni narod.

- Drago mi je što sam se uverio u čudo svojim očima.

Za razliku od sveštenika i vernika koji su ubeđeni da se u crkvi Svetog Dimitrija desilo božje čudo, koje je volšebnom rukom sa fresaka uklonilo masne mrlje i naslage prašine i čadđi, stručnjaci kažu da tu nema ničeg neobičnog.

Poznati makedonski istoričar umetnosti i konzervator Kosta Balabanov tvrdi je razlog fenomena u procesu kondenzacije koji se dešavao u unutrašnjosti crkve.

- To je bilo povezano sa pretprazničnim, uskršnjim čišćenjem hrama, kada se po podu proliva veća količina vode, čime je u velikoj meri povećana vlažnost u crkvi, a tome je doprinela i izgradnja okolnih objekata koji su sprečili cirkulaciju vazduha. Od kondenzacije najbrže i najlakše se otapa garež i prah sa mesta pokrivenim zlatnim folijama. Manji, gotovo nevidljiv efekat "pranja" fresaka je bio na površinama oslikanim sa zemljanim bojama - kategoričan je Balabanov.

I direktorka skopskog Zavoda za zaštitu spomenika, Emilija Petrova smatra da je čišćenje fresaka izazvano uticajem povećane vlage, atmosferskog pritiska i pročišćenog vazduha, jer u crkvi godinama nisu paljene sveće zbog male posete vernika.

Za razliku od njenog stručnog tumačenja, Pasko Kuzman, direktor Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa Makedonije nije hteo da naruši iluziju sveštenstva i vernika.

- Čuda ne objašnjavaju stručna lica. Njih treba da ostavimo crkvi, religiji i sveštenstvu. Ne bi hteo da obrazloženjem stručnih osoba narušim verovanje ljudi u čudo koje se desilo u crkvi Sv. Dimitrija - zaključuje Kuzman.