"Koridor života" sprečio genocid

General-pukovnik Novica Simić, koji je u petak preminuo nakon duže i teške bolesti, biće sahranjen danas na banjalučkom groblju "Sveti Pantelija".

General Novica Simić

Bitke generala čije će se ime naći u istorijskim udžbenicima uz najslavnije srpske vojskovođe, izučavaju se na svetskim vojnim akademijama kao primeri vojnih operacija vođenih po svim međunarodnim ratnim i humanitarnim pravilima.

Najznačajnija među njima, "Koridor života", značila je ne samo spas za skoro dva miliona Srba Krajine, nego i temelj za RS.

- Novice, hoću do Vidovdana da imamo koridor, makar to bila kozja staza, jer nam deca umiru - kazao je general Momir Talić nakon smrti 12 banjalučkih beba u bolnici zbog nedostatka boca kiseonika.

- Bili smo prepušteni tihom umiranju. U takvoj situaciji bilo je probiti se ili umreti tiho i polako. Da nije bilo akcije "Koridor" doživeli bismo treći genocid na kraju 20. veka - prisećao se general Simić vremena u okruženju.

- Planirano je da operacija traje mesec dana, ali njen osnovni cilj ostvaren je za tri dana - pričao je general.

Kao komandant Taktičke grupe 1 od generala Momira Talića dobio je zadatak da učini ono što nikada niko nije - da pređe Trebavu.

- Ko mi je protivnik? - pitao je tada pukovnik Simić generala Talića.

- Jadan bataljončić, ali slab - odgovorio je general Talić.
U zoru 24. juna 1992. godine, počela je operacija "Koridor".

Neprijatelj je obmanut. Teško je bilo pomisliti da su srpske snage izabrale teško prohodan planinski put preko Trebave, da se glavne snage tu usmere i udare u bok neprijatelja, izbijaju pred Modriču i oslobađaju je.

- Drugi dan smo ostvarili osnovni cilj - probili koridor.

Predaha nije bilo, pojurio je u pomoć Taktičkoj grupi 2, pa je generalu Taliću predložio da forsira reku Bosnu i udari u bok Odžaka, kako bi se neprijatelj "razvukao". U trećoj fazi izazov je bio Odžak, mesto koje nikada nije pokorila nijedna vojska. General koji je bio samo viteške bitke, plašio se da njegovi ljuti Krajišnici ne bi naneli zlo civilima. Naredio je da ni slučajno ne smeju da napadnu pravac kojim se stanovništvo izvlačilo. Vojnički čestito, protivniku je uvek ostavljao mogućnost da se izvuče. Nakon dva dana čekanja, ušao je u napušten Odžak.

Uprkos vojničkoj veličini general Simić je ostao skroman. Oko njega nikada nije bilo pompe, u javnosti se gotovo i nije pojavljivao, a i kada bi se pojavio bilo je to tiho, nenametljivo.