Karadžić negirao progon Muslimana, Taker ostao pri iskazu
Unakrsno ispitujući svedoka optužbe Pirsa Takera, optuženi Radovan Karadžić tvrdio je u sredu da se Vojska Republike Srpske 1992-93. u istočnoj Bosni borila protiv muslimanskih snaga i da nije proterivala civile, ali je Taker ostao pri iskazu da je bio očevidac etničkog čišćenja muslimana u tom području.
Tadašnji vojni pomoćnik komandanta Unprofora u BiH Filipa Morijona, Taker je posvedočio i da je VRS sprovodila naređenja Karadžića, kao vrhovnog komandanta, ali da se to nije dešavalo u slučajevima kada bi komandant vojske Ratko Mladić procenio da bi ta naređenja mogla bit protivna srpskim interesima.
Negirajući da je VRS sprovodila etničko čišćenje, Karadžić je tvrdio da su zlodela nad nesrbima činili "nezavisni elementi", a da ih svedok "pripisuje celoj VRS", iako njena odgovornost "nije utvrđena".
"VRS je pod Vašom komandom etnički očistila i napadala enklave u istočnoj Bosni - Srebrenicu, Žepu i Goražde, kao i oblast jugoistočno od Banjaluke", odgovorio je Taker, koji je to podrucje posetio s francuskim generalom Morijonom tokom sprske ofanzive na Srebrenicu u martu 1993.
Karadžić, u to vreme predsednik RS i vrhovni komandant VRS, optužen je, pored ostalog, za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, kao i za genocid u Srebrenici i u još sedam bosanskih opština, 1992-95.
Uzvraćajući na tvrdnju otpuženog da svedok to nije "sam utvrdio" i da "daje uopštene izjave", Taker je rekao da je "svojim očima" video progon nesrba iz okoline Srebrenice, gde je u martu 1993. boravio zajedno s generalom Morijonom, usred srpske ofanzive na enklavu.
Karadžić je tvrdio da je VRS vodila borbe protiv muslimanskih snaga koje su do novembra 1993. u istočnoj Bosni ubile 1.260 Srba. Po njegovim rečima, na području između Zvornika i Srebrenice bilo je 30.000, a u samoj Srebrenici 13.000 do 15.000 muslimanskih boraca.
Taker je te tvrdnje nazvao "smešnim preterivanjem", uz opasku da bi ishod rata bio drugačiji da je to bilo istina. Ponovio je da su u istočnobosanskim enklavama bili slabo naoružani muslimanski civili koji su se branili i nisu bili organizovani u čvrste vojne jedinice.
Svedok je, međutim, potvrdio da su borci Nasera Orića iz Srebrenice napadali okolna srpska sela "kako bi došli do oružja, municije i hrane". Na sugestiju Karadžića, on je potvrdio da je VRS s proleća 1993. mogla zauzeti Srebrenicu, ali da je predsednik RS to zabranio.
Taker je, međutim, opovrgao tvrdnju optuženog da su vlasti RS činile sve što su mogle da u Srebrenicu uđe dovoljno humanitarnih konvoja. Od novembra 1992. do marta 1993, VRS u enklavu, u kojoj su civili "umirali od gladi" i zbog nedostatka lekova, nije propustila nijedan konvoj, tvrdio je Taker.
Karadžić je sugerisao da to nije istina i da se svedok "povodi za onim što su mu rekli Muslimani". Taker je uzvratio da je svojim očima u Srebrenici "u kojoj je u martu 1993. živelo 40.000 stanovnika, od kojih samo 7.000 u svojim kućama, dok su ostali bili Muslimani proterani iz drugih krajeva - video ljude koji jedu koru od drveta i žuto cveće sa obližnjih brda".
Na poziv Karadžića, Taker je potvrdio da mu je posle rata u BiH jedan britanski vojni ekspert za artiljeriju, koji je učestvovao u istrazi o prvoj eksploziji na pijaci Markale, rekao da je minobacačka granata bila ispaljena sa muslimanske strane.
Po optužnici protiv Karadžića, granata je bila ispaljena sa položaja VRS. U eksploziji 5. februara 1994 poginulo je 66 građana, a ranjeno više od 140 civila. Tuker je juče posvedočio da je VRS stanovništvo Sarajeva "terorisala artiljerijom" i dugotrajnim nasumičnim bombardovanjem.
Bivši predsednik RS našao je vremena da tokom unakrsnog ispitivanja prokomentariše i trenutnu političku situaciju u BiH rečima: "U BiH nije bilo vlade 14-15 meseci zato što "hrišćanska većina - Srbi i Hrvati, ne prihvata muslimansku dominaciju".
Suđenje Karadžiću - optuženom i za terorisanje stanovništva u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce - 1992-95, biće nastavljeno sutra.
